Крици из подрума страве
05. 01. 2009. у 18:20
Потресне исповести преживелих Срба, данима заточених у интернату терориста „гњиланске групе“: Отмица у реду за хлеб. Запомагања киднапованих. Жена-монструм у црној униформи
УДАРЦИ, крици из соба, слике силовања... Славица Вуксановић (45) једна је од ретких која је преживила терор и мучење "гњиланске групе" ОВК, чијих је девет чланова ухапшено 26. децембра прошле године у Прешеву. Данас, ова Српкиња памтиће 23. јун 1999. године и четири најтежа дана у свом животу.
- Испред пекаре, у реду за хлеб, киднаповала су нас петорица Албанаца у црним униформама, са ознакама ОВК - каже Славица. - Извукли су нас из реда и на уста нам ставили селотејп. Угурали су нас у аутомобил и одвезли у зграду средњошколског интерната у насељу Гавран. Уз пут су нас ударали.
У интернату креће тортура. Уводили су Србе у разне собе како би им ставили до знања да је у њима још киднапованих Срба.
- По крицима и запомагањима схватили смо да је у згради било стотинак људи - наставља потресну исповест. - Јауци и позиви у помоћ, допирали су са свих страна. Нас две су потом одвели у неки мрачни подрум у ком је већ било доста мученика. Нас је највише тукла нека жена. Ударала нас је чизмама, палицама, чупала косу...
Преживела Српкиња наводи да је жена-монструм тражила да признају где су српска војска и полиција.
- После сваког питања, мучитељи, међу којима су били и киднапери, задавали би им још јаче ударце - додаје Славица. - После првог батинања одвели су нас у собе на другом спрату и везали за радијаторе. Потом су над њима онако, премлаћеним и унакаженим, припадници ОВК наставили да се иживљавају.
Све време ту је била жена у црној униформи ОВК. Стављала им је јастук на уста да се не чују крици и запомагања током силовања.
Срби у Гњилану и данас живе у страху. Од десет хиљада српских становника остало је њих свега стотинак. У мислима су им стално страхоте којим су били изложене наше комшије и рођаци. Кољачи, које траже власти Србије због отмице 159 Срба и убиства најмање њих 51 током 1999. године, слободно се шетају улицама Гњилана.
- Десетине људи свирепо је мучено у интернату - причају Срби из Гњилана. - Мислимо да је број жртава далеко већи, него што засад тврди српско Тужилаштво за ратне злочине.
Сунчица Пауновић (35), мајка троје малолетне деце, објашњава да су у интернату страдали њен муж Јовица и његов теча Драган Арсић. Присећа се да јој је муж тог 23. јуна 1999. године отишао са рођаком да продаје воће и поврће, али и да би им Албанци исплатили неки заостали дуг.
- Од тада им се губи сваки траг - каже Сунчица. - Нестанак смо пријавили америчким маринцима. Чак смо и Албанцима, да би нам открили место где се наводно налазе, дали сву уштеђевину од 15.000 марака. До данас, о њиховој судбини ништа нисмо сазнали.
Са тешким и мучним сазнањем да су њени најмилији погубљени на најсвирепији начин, живи и Цвета Нојкић (41). Терористи су убили њеног супруга Станка (33), свекра Благоја (60) и девера Бранка (30). Нјих су, 16. јануара 2000. године, недалеко од "административног прелаза" Мучибабе, на окрутан начин убили припадници "гњиланске групе".
- Пре него што су их убили, тукли су их гвозденим предметима, јер су им лобање биле разнете и једва су препознали њихова тела - причају познаници Нојкића. - На запомагања њих тројице нису реаговали ни амерички припадници Кфора.
ДЕТЕ ИЗБОЛИ НОЖЕМ
СЛАВИЦА Пауновић, као најдрастичнији случај у интернату, описује убиство детета и силовања трудне Српкиње.
- Из наручја видно измрцварене жене, један од припадника ОВК отргао је дете - објашњава Славица. - Један од њих је муњевитом брзином дете набо на оштрицу ножа. Све се десило у неколико секунди. Несрећна мајка успела је само да цикне, а већ у наредном тренутку док се њен јаук проламао просторијом, дете је било мртво. Другу жену, у поодмаклој трудноћи су силовали и над њом урликали од неког животињског задовољства.
УГРОЖЕНИ
БЕЗБЕДНОСТ Срба на овом подручју испод је сваког минимума и сведена је буквално на добру вољу Албанаца, који вероватно сада осећају потребу да пред међународном заједницом покажу да овде ипак има Срба - истиче Драган Николић, начелник Косовско-поморавског округа.
Ratko,Republika Srpska
05.01.2009. 18:37
Eto ima nekih svedocenja,to bi trebalo uvaziti,kao sto se uvazavalo mnogo laznih svedocenja,od strane siptara,hrvata,bosanskih muslimana itd.Sta je radio OVK pod vodjstvom sadasnjim albanski lidera,koji kroje kapu otetom Kosovu.Thaci je pusten na slobodu,uz pomoc amerike,Srbija malo cini da se takvi kreteni pohapse i kazne.Zalosno je i to da sada nakon toliko godina neke stvari izlaze na videlo.Srbijo gde su vam tajne sluzbe koje mogu takve kretene da nagrade nagradom koju su zasluzili?
pisam se samo gdje su sada siptari da komentarisu ovo? da nisu i ovo mozda lazi? nema veze, doci ce Djavo po svoje....
Ako se sve ovo pokže kao tačno, onda recept Golde Mejer!!!!
pustice i ove kao i sve do sada
kakvo providno preterivanje,nije čudo što ceo svet mrzi srbe
Коментари (51)