ХАГ - Да су Ср­би из Хр­ват­ске чим су про­гла­ше­ни за ма­њи­ну, оти­шли у Ср­би­ју, пат­њи не би би­ло. Ни за њих ни за Хр­ва­те. Ни за ко­га.
То је ре­као је­дан од тро­ји­це су­ди­ја Ха­шког три­бу­на­ла ко­ји су­де бив­шем пред­сед­ни­ку РСК Ми­ла­ну Мар­ти­ћу, де­ли­лац прав­де из Ју­жне Афри­ке Ба­ко­не Джа­стис Мо­ло­то. Из­го­во­рио је то док је све­док од­бра­не бив­ши ми­ни­стар ин­фор­ми­са­ња РСК Ла­зар Ма­цу­ра го­во­рио о то­ме ко­ли­ко су Ср­би би­ли угро­же­ни у Хр­ват­ској, ка­ко је Фра­њо Туђ­ман на сва­ки њи­хов по­ку­шај да пе­ром ре­ше про­блем слао по­ли­ци­ју, су­ди­ју је ин­те­ре­со­ва­ло са­мо јед­но:
- Ни­је ли би­ло јед­но­став­ни­је и ма­ње муч­но да се пре­се­ли­те у Ср­би­ју и на­пу­сти­те Хр­ват­ску - пи­тао је Мо­ло­то чи­је сред­ње име асо­ци­ра на прав­ду.
- Ми смо то и ура­ди­ли. Али си­лом. За­што би­смо, ча­сни су­де, на­пу­шта­ли Кра­ји­ну у ко­јој смо би­ли, и у ко­јој смо жи­ве­ли хи­ља­да­ма го­ди­на? - чу­дио се Ма­цу­ра.
- За­то што вас, ка­ко ка­же­те, Хр­ва­ти не же­ле. Ако сам раз­у­мео ва­ше ту­ма­че­ње њи­хо­вог уста­ва, они су од вас на­пра­ви­ли ма­њи­ну.
- Тач­но та­ко - по­твр­дио је све­док.
- За­што не иде­те где вас при­зна­ју као на­род, у Ср­би­ју, он­да је ма­ње тра­у­ме за све, за вас, Хр­ва­те - за све? - ин­си­сти­рао је су­ди­ја.
Ни­је од­у­стао ни по­што је раз­ме­нио још не­ко­ли­ко ре­че­ни­ца са све­до­ком ко­ји је про­фе­сор књи­жев­но­сти. На­про­тив, под­ву­као је:
- Да сте ура­ди­ли ово о че­му го­во­рим, тра­у­ма не би би­ло ни на јед­ној стра­ни. Да сте на са­мом по­чет­ку оти­шли у Бе­о­град, да као на­род бу­де­те у Бе­о­гра­ду, пат­ње би би­ле из­бег­ну­те.
- У пра­ву сте, али ми ни­смо мо­гли та­ко да раз­ми­шља­мо.
Ова­кво "ре­ше­ње" срп­ског про­бле­ма у Хр­ват­ској, ко­је је "по­ну­дио" су­ди­ја Мо­ло­то, у суд­ни­ци број два до­че­ка­но је у ти­ши­ни. И ту­жи­ла­штво, и оп­ту­же­ни и од­бра­на оста­ли су без ре­чи.
Ипак, ово ни­је је­ди­ни "би­сер" су­ди­је Мо­ло­тоа. Слич­но се до­го­ди­ло и ка­да је Ма­цу­ра на зах­тев су­да на­бр­о­јао ко­ји су на­ро­ди жи­ве­ли у не­ка­да­шњој СФРЈ. Ка­да је за­вр­шио, Мо­ло­то је "при­ме­тио":
- У ре­ду, али ни­сте по­ме­ну­ли Вој­во­ди­ну - тра­жио је су­ди­ја.