Ко је наредио рат

НАСТАВАК суђења Слободану Милошевићу у Хагу обележио је жесток дијалог оптуженог са бившим и последњим премијером Југославије. Сведок оптужбе Анте Марковић поново се појавио пред трибуналом да би Милошевић наставио његово унакрсно испитивање, прекинуто још прошле године. Била је то прилика коју су обојица бивших високих политичара искористила да се надмећу у оптужбама ко је одговоран за рат у Словенији.
Милошевић је кривицу за интервенцију ЈНА потпуно свалио на СИВ и његовог тадашњег премијера, цитирајући стенограм са проширене седнице Председништва СФРЈ од 21. августа 1991. и изјаву председника Словеније Милана Кучана да је СИВ био тај који је “започео рат”, што је Марковић енергично демантовао.

УТИЦАЈ НА КАДИЈЕВИЋА
- СИВ за тако нешто уопште није био надлежан, па није ни могао да донесе такву одлуку, а ко је то учинио не знам - рекао је. - Неко други је одлучио да војска и полиција изиђу на границе Словеније, али то се није смело учинити са тешким наоружањем, нити са јединицама из других република, као што се догодило. Претходно је оцењено да је Председнишво СФРЈ неспособно да донесе овакву одлуку па је предлагано да ја то учиним и практично изведем државни удар, што сам одбио.
СВЕДОК је највећу одговорност на “инвазију”, како је назвао интервенцију јединица ЈНА у Словенији, пребацио на генерала Вељка Кадијевића, али и нагласио да не зна ко се с њим договорио да тенкови изађу из касарни.
То је чиста неистина - одговорио је оптужени. - Ви сте сами себе цитирали и кажете да је СИВ донео одлуку да се обезбеди граница и МУП и ССНО интервенишу у Словенији. За то нико други није ни знао, па чак ни Председнитшво СФРЈ.
- Није тако било - узвратио је Марковић. - Полиција је требало да добије сарадњу само лако наоружаних граничних јединица, а не оних из гарнизона. Одлуку је донео неко ко је имао пуну контролу над војском, а то сте били ви г. Слободане Милошевићу.
То је нетачно г. Анте Марковићу. Ви сте контролисали војску и као председник савезне владе Југославије сте се безброј пута састајали са њеним војним врхом.
- Било је повремених комуникација са Кадијевићем, али само административне и финансијске природе, јер је војска била на савезном буджету. Армијом је командовало Председништво СФРЈ. Инвазија у Словенији наређена је са истог места, као у марту 90. када су у Београду изашли тенкови на улице да бране ваш режим. Наравно, на то ви нисте формално утицали.
Јесте ли имали неку контролу над војском и да ли су били спремни да вас послушају? - умешао се председавајући судија Ричард Меј.
- Боже сачувај, не!
Је ли то било у складу са Уставом? - надовезао се судија Патрик Робинсон.
- Потпуно.
Из стенограма се види да сте управо ви, преко МУП и ССНО остварили непосредну контролу над границом, уз помоћ граничних јединица и у томе не видим никакве само административно-финансијске трансакције - био је упоран Милошевић.
- Понављам да је неко донео ту одлуку, али не знам ко. Пробудио ме је тог јутра Кучан и рекао да тенкови “марширају” Словенијом - одговорио је Марковић. - Спојио сам га са Кадијевићем, а после сео у авион и одлетео за ЛЈубљану да спречим тај потпуно бесмислени рат. Мислим да сам у томе и успео.

ОДРИЦАНЈЕ ОД ВОЈНОГ ВРХА
У МЕЂУСОБНОМ оптуживању, сведок је најчешће понављао да је Милошевић крив за прекид економских односа са Словенијом, блокаду словеначке робе и упад Србије у монетарни систем СФРЈ, када је покрадено 18,5 милиона динара.
- Било је то практично избацивање Словеније из бивше Југославије - објаснио је Марковић - и у томе је оптужени коначно успео. Ви, Борисав Јовић и Кадијевић сте се веома брзо договорили да се војска повуче из Словеније. Познат је ваш утицај на Кадијевића и зато прави кривац није овде - показао је на своје место - већ на месту где ви седите.
Ко је гласао за повлачење ЈНА у том председништву под “мојим утицајем”? - упитао је Милошевић. - Сви су били за то, сем Стипе Месића, а ја тој седници нисам ни присуствовао, нити бих имао на њој право гласа.
- То не могу да прихватим, јер је све било унапред припремљено пре седнице.
Значи ли то да сам имао утицај на све чланове председништва?
- На довољан број њих.
Марковић је нагласио и да је, од краја 91. године, ЈНА била у “функцији просрпске политике”, признао да су Срби у Хрватској избачени из Устава и имали основ за страх од нове ХДЗ власти, али негирао да је знао за илегално наоружавање Хрватске.
- Па, то је бар било у вашој надлежности, јер су шлепери пролазили кроз граничне и царинске прелазе? - опоменуо га је оптужени.
- Нисам за то знао, а нисмо имали ни средства којима бисмо деловали.
У Словенији је убијено 44 и рањено 184 војника, а шта сте предузели кад су изводили као таоце децу официра ЈНА и тражили од очева да се предају?
- За погибије знам, а за ово друго не.
Шта сте предузели да се злочинци изведу пред лице правде?
- Интервенисао сам да се рат прекине и више се не гине. За остало су постојали војни и редовни судски органи.

ИГРА НА ДВЕ КАРТЕ
СУДИЈА Меј је често морао да оштро прекида оптуженог и искључује му микрофон, посебно упозоравајући и њега и сведока да се “не преклапају”, јер преводиоци не могу да их прате. У појединим тренуцима, Милошевић је био готово на граници да увреди сведока, јер је Марковићу предочавао изјаве како се заклео да неће напустити Србију, док је не уништи.
Генерал Мартин Шпегељ је јавно изјавио да сте били човек који је играо на две карте и да нисте могли да смислите ни Србију ни мене? - предочио је сведоку.
- Па, шта ја имам са тим што каже Шпегељ.
Доста чарки било је и око Марковићеве тврдње да су се покојни Фрањо Туђман и оптужени договорили у Карађорђеву око поделе Босне, коју је Милошевић одлучно негирао. Крај унакрсног испитивања протекао је у готово подсмешљивом тону са обе стране.
Кажете да сте се у Београду осећали угрожени, зашто нисте тражили заштиту? - провоцирао је оптужени.
- Како, кад се зна да је највећи број убијених био од оних који су их чували.
Је ли вас неко нападао?
- Како да не, против мене су организоване демонстрације.
Тврдите да су Бански двори у Загребу ракетирани, док сте били тамо са Туђманом и Кучаном, иако сваки војни стручњак, то пишу хрватске новине, може да потврди да они уопште нису били нападнути.
- Испаљено је више ракета, а један човек је погинуо, а више их је рањено.
Исте новине пишу да сте уживали највеће поверење војног врха и да вам је Кадијевић нудио да се похапсе два републичка руководства.
- Јесте, али сам одбио кад сам упитао “где је ту Милошевић”, а он се побунио и рекао: “па, он се једини бори за Југославију”.
А, кога је требало да похапсите? - упитао је касније тужилац ДЖефри Најс.
- Туђмана и Кучана, са најближим сарадницима.

СТАМБОЛИЋ
ДОБАР део дијалога, као и прошли пут, био је посвећен политичкој судбини покојног председника Србије Ивана Стамболића, за којег је Марковић поновио да је Милошевић, након првог мандата, тражио да буде смењен са положаја генералног директора ЈУБМЕС банке.
- То му није успело и Ивана је скупштина поново изабрала - објаснио је.
Какве везе уопште има Стамболић са догађајима на ратиштима? - љутнуо се оптужени. - А, ха, значи да се друга страна меша и у то, као и у друге догађаје у Србији - добацио је кад је добио одговор да се тужилаштво интересовало код сведока око покојног Стамболића.
Зашто је оптужени хтео да га смени? - упитао је тужилац .
- Сменио га је политички са места председника Србије, а сада је хтео да га смести негде споља, где му неће сметати.