ВОЗАЧИ који се премишљају око куповине старијег половњака - боље да пожуре. Све је извесније да ће и у Србији пасти рампа на увоз четвороточкаша са "евро 3" стандардом, којих је на нашим путевима тренутно око 60 одсто. Струка поздравља забрану увоза "тровача". Пошто неке земље намеравају да "протерају" и "евро 5" - очекују већу понуду "млађих" половних возила на нашем тржишту. Увозници коришћених аутомобила, с друге стране, уверени су да је овај сценарио прескуп за наш стандард.

Прочитајте још: Најава забране старих аутомобила: Списак модела које можда више нећемо смети да возимо

Аутомобили са "евро 3" у Босну и Херцеговину се не увозе још од 2016. године, а од ове године ни "евро 4". Црна Гора од лане не прима вожене "тројке", а за нове су дигли стандард на - "евро 6". Све је извесније да ни Србија неће жмурити на велико загађење за које су одговорни старији модели. Ма колико би ради здравља радо возили квалитетније и млађе моделе, просечним купцима у Србији су они и даље недоступни, јер за "љубимца" могу да издвоје - око 2.000 евра.

Прочитајте још: Више од милион аутомобила не испуњава еко-стандарде евро 3 и 4: Престаје увоз половњака у Србији?

- Тренутно имамо 100 аутомобила и од њих свега десет има "евро 5" мотор - кажу на једном плацу у Чачку. - Све остало је "евро 3" и "евро 4". То је реалност купаца у нашем окружењу. Они могу да купе аутомобиле до 3.000 евра. Радник у фабрици, који прима минималац, не може да одвоји 10.000 евра за кола. На нашим путевима су и возила која су далеко испод "евро 3" стандарда, а од "евро 5" смо још далеко. То је све лепа идеја, али са оваквим платама тешко достижна. Додатан проблем је што у иностранству не може више лако да се купи ни "евро 4". Раније су на Западу возили ауто три године, али и код њих се тренд мења, па их користе и по десет година.

Професор Саобраћајног факултета у Београду, Милан Вујанић, потврђује да је платежна моћ грађана мала, али, ипак, очекује другачији расплет.

- Немачка ће врло брзо забранити коришћење "евро 5" аутомобила и прећи на "евро 6" - сматра Вујанић. - То значи да ће порасти понуда половњака млађих од 14 година. Немци неће имати коме другом да продају те аутомобиле. То је начин да подмладимо возни парк. Нажалост, стандард диктира квалитет живота, па ми себи не можемо да приуштимо чистији ваздух.

Рампа на увоз не би требало да се односи на коришћење већ допремљених аутомобила. Кључну улогу у мотивисању купаца да у будућности бирају еколошки прихватљивија возила, морала би да има држава.

- Могла би да стимулише људе да возе аутомобиле са "евро 5" или "евро 6" мотором тако што ће смањити царину на њихов увоз и омогућити јефтинију регистрацију - каже Вујанић. - И сада је прихваљтивије да возила троше плин, па би било очекивано да то држава поспеши пореским олакшицама, а у пракси је супротно. Држава наплаћује своју таксу. Сличан је однос и према безбедности. Знамо да треба да се вежемо у колима. Али, уређај који би возача опомињао да неко није везан, у Србији се опорезује.

РЕШЕЊЕ У СУБВЕНЦИЈАМА

ВЕЛИКО загађење не само у Београду, већ и у остатку Србије, у моменту када не раде топлане и индивидуалне котларнице, без сумње указује на то да оно већим делом потиче од саобраћаја - каже Горан Триван, министар за заштиту животне средине. - Годишње увозимо између 100.000 и 150.000 полових возила сумњивог квалитет. Део средстава из буџета могао би да се одвоји за субвенције за куповину електричних или хибридних возила. Хрватска у овакве субвенције улаже два милиона евра, а Словенија двоструко више.