НЕШТО више од пола века, дела из богатог и разноврсног опуса Срђана Хофмана са задовољством и великим поштовањем према аутору изводе најразличитији састави код нас и у свету. Управо захваљујући иницијативи једног од тих ансамбала, чланова камерног оркестра "Гудачи Светог Ђорђа", уприличен је први његов велики ауторски концерт, уз учешће Гудача али и Трија "Покрет", Дуа харфи и хора Collegium Musicum. Седамдесет и пети рођендан композитора обележен је тако на најприличнији могући начин - извођењем седам композиција одабраних по жељи аутора, тако да представљају својеврсни резиме његовог стваралаштва кроз последње четири и по деценије: од "Пасторале" за соло виолину из 1975. до дела "Кроз кутије звука 1" за кларинет, виолину и клавир из 2015. године.

- Феномен огледала доста често се провлачи кроз моје композиције - једини је мотив који појединачно "издваја" Срђан Хофман, а који се и на програму овог концерта "обрео" чак два пута: најпре у композицији "Гледајући у `Огледала` Аниша Капура" за две озвучене харфе и процесоре звука, овенчаној наградом "Стеван Мокрањац" 2010, а потом и у Рефлексијама за трио и камерни оркестар "Огледало".

- Прва, посвећена харфисткињи Љиљани Несторовској, бележи низ звучних рефлексија на неки од безбројних одслика кретњи гледалаца по "бескрајном" простору одаје Гугенхајмовог музеја у Билбау, испуњеног Капуровим плочама-скулптурама. Идеја презначења Капуровог дела у музички ток мој је одговор на доживљај његових "Огледала", а процесор звука "деформише" природан звук харфи и поставља га у нов простор који не постоји. "Огледало" је композиција написана 2012. године на текст вербо-воко-визуелног дела Reflections Дејвида Тејлора и неколико стихова из песме "Огледало" Силвије Плат. Тако сам - од "Покретних огледала", преко "Гледајући у `Огледала` Аниша Капура", у којима сам се претежно бавио превођењем физичког аспекта феномена огледала у медиј музике - дошао и до филозофских питања идентитета и пролазности, као и питања сложених емоционалних и психичких стања о којима, у поменутој песми, свом огледалу, упечатљиво говори Силвија Плат.

Поступак превођења дела, не само визуелних уметности на језик музике, карактеристичан је стваралачки приступ Срђана Хофмана, чије су "Песме о смрти" настале на стихове Хајнеа, Лорке, Попе, Десанке и других, и који премда није оптерећен ширином комуникативности своје музике - увек пише за слушаоце.

Прочитајте и:"Gotovo sam na cilju, dođe mi da umrem": Milan Lane Gutović posle dobijanja nagrade "Zlatni ćuran"

- У раду сам врло везан за друге уметности, тежећи да осетим, препознам, изразим дух времена који се изражава кроз најразличитије медије и уметничке правце - вели композитор.

Срђан Хофман

ПОДРШКА УМЕТНОСТИ

КАО један од оснивача и први селектор програма Међународне трибине композитора у Београду, Срђан Хофман, каже да овај фестивал у пуној мери испуњава своју функцију али да је значај Трибине недовољно уочен у нашем друштву.

- Музика се у нас често третира као забава, а она је и уметност, између осталог и неопходно је наћи и применити неки модел подршке стваралаштву, ствараоцу уметничке музике - каже овај бивши продекан и декан ФМУ, проректор Универзитета уметности, члан Председништва и председник УО СОКОЈ али и некадашњи амбасадор наше земље у Јужној Африци, који се са свих ових функција борио управо и увек за - стваралаштво и уметничку музику.