НИКАДА више неће бити снимљен филм као што је "Битка на Неретви". Све око овог филма је "масовно", од никада до краја непребројаног буџета, преко ол-стар глумачке екипе, употребе лаке и тешке артиљерије, авиона, праве војске, биоскопског плаката који је цртао велики Пикасо, до масовних сцена са стотинама и хиљадама "живих" учесника, а не компјутерски доцртаних.

Ове године култни филм Вељка Булајића слави 50. рођендан, а још је много неиспричаних прича које се крију иза овог ратног спектакла. На грандиозни подухват тадашње југословенске кинематографије подсетиће и изложба фотографије "Пут до слободе мора бити чист", ауторке Маје Медић, која је синоћ отворена у Културном центру Београда. Назив изложбе је преузета реплика командира Ивана (у тумачењу Лојзе Розмана) из самог филма.

- "Битка на Неретви" је, парадоксално, упркос свему што му иде наруку да буде супротно, филм који је био много боље схваћен, али и вреднован у време када се појавио, него глас који је о њему остао. Данашњим генерацијама и данашњем времену, он напросто измиче не само као предмет критичке и аналитичке пажње него готово као нешто што подразумева заборав - каже, за "Новости", филмски критичар Мирољуб Стојановић, један од говорника на синоћњем отварању изложбе.

У дневнику снимања највећег ратног спектакла у екс-Ју остаће забележено да су у филму "Битка на Неретви" учествовале све југословенске филмске куће у копродукцији са Италијом и Западном Немачком. Заснован на истинитим догађајима из Другог светског рата - партизанској борби за спас рањеника 1943. године - филм је окупио звездану глумачку екипу. На једном месту нашли су се Сергеј Бондарчук, Јул Бринер, Орсон Велс, Франко Неро, Силва Кошћина, Милена Дравић, Борис Дворник, Љубиша Самарџић, Велимир Бата Живојиновић...

Прочитајте и: Svedočanstvo o istoriji pokretnih slika: Predstavljena monografija u čast 70 godina Jugoslovenske kinoteke

Један од "седам величанствених" Јул Бринер био је актер анегдоте која се годинама препричавала. Наиме, славни глумац је у великој гужви изгубио своју пропусницу за светску премијеру, одржану у сарајевској "Скендерији", 29. новембра 1969, па је, како су тада извештавали медији, готово пола сата тражио некога ко ће да га препозна и уведе "без карте". На крају су све ове велике звезде прошетале црвеним тепихом, а после пројекције наставиле дружење са Титом. Бринер је чак, сведоче фотографије из тих дана, забављао славне госте својим певачким умећем.

- Увек сам мрзео фашизам. Уверен сам да ће овај филм дирнути све оне који га буду видели. Да Вељко Булајић није снимио "Битку на Неретви", ја не бих пропустио да то учиним - казао је Орсон Велс новинарима после премијере. Славни Енглез је због улоге четничког војводе у то време добијао претећа писма. Четнички емигранти из Њујорка упозоравали су га да не прихвати ту улогу "да му не загорчају живот".

Орсон Велс у улози четничког војводе

О недаћама током припрема и снимања "Битке на Неретви", финансијским и свим другим, могао би се написати роман. Снимање је два пута одлагано, једном због земљотреса у Скопљу, а други пут су га "прекинуле" привредне реформе. Прва клапа пала је 25. октобра 1967. Снимало се шест месеци, а трећина филма снимана је на снегу, у дубоком минусу. Било је много повређених, болесних, али и "угојених". Како су тада писали медији, наредбом Секретаријата за народну одбрану војницима-статистима је појачана храна са три на пет оброка па су се угојили, због чега је редитељ био приморан да "тифусаре" тражи међу цивилима. Због употребе граната, бомби, експолозива, Бугојно (у коме се снимала сцена бомбардовања Бихаћа) је после снимања изгледао као после бомбардовања. Рушевине, паљевине, поломљени излози... а грешком је разнет и прави трезор са новцем.



Са отварања изложбе “Пут до слободе мора бити чист“