ЊЕГОШ је крупна тема Матице српске и зато ће наша најстарија научно- књижевна установа учинити све да такво поимање остане једна од капиталних ствари у свеколиком српском памћењу.

Овом поруком и обећањем, председник Матице српске проф. др Драган Станић у среду је у Матичиној свечаној сали у Новом Саду поздравио учеснике скупа посвећеног Петру Другом Петровићу Његошу (1813-1851), песнику, владици и мислиоцу.

На тој свечаности насловљеној "Његошев дан у Матици српској", представљен је Зборник Матице српске бр. 3 посвећен писцу, а затим је одржан научни скуп "Језик у Његошевим делима" у којем су учествовали угледни академици и професори.

- Његош је дубинска вертикала српског језика и поезије, српске духовности, наше душе и српског народног бића. У Матици се ова једноставна истина врло рано почела испољавати, још од првог текста који је Теодор Павловић објавио у "Сербском летопису" 1834. године поводом Његошевог првенца "Пустињак цетињски". Данас, када јаки ветрови дувају, свест о значају Његошевом омогућује свима нама да знамо ко смо, где смо и шта смо - рекао је Станић.

Градоначелник Новог Сада Милош Вучевић истакао је нераскидивост веза између Матице и Његоша и додао да данас постоје покушаји да се другачије сагледа лик овог великог државника, дипломате и мислиоца, али да "нема административне мере која може да поништи везу између великог владике и српске културе и књижевности".

Прочитајте још - Његош писао по образу свог народа

Пошто је учесницима скупа пренео благослов председника Његошевог одбора, Његовог преосвештенства архиепископа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија, академик Миро Вуксановић подсетио је на низ датума који су у прошлости, али и у садашњости, учврстили споне Матице и Његоша: писац је у "Летопису" 1837. објавио "Нелажни знак памети праху народољупца", посвећен Мушицком, а наредне 1838. у истом часопису осванула је и Његошева алегоријска проза.

Године 1845. учланио се у Матицу српску, а 2004. године Библиотека Матице српске отворила је Његошеву собу с поклон-збирком његових дела, литературе и других докумената. Научне скупове посвећене Његошу и његовом делу, Матица је приредила 2009. и 2017. године, а наредни ће бити уприличен, на истом месту, 2021. године.

Милош Вучевић, владика Исихије, Горан Максимовић...


- Да бисмо добили целовит "Речник Његошева језика" требало би да поново још пажљивије осмотримо његову укупну поезију, али и његову прозу, која је, доиста, у сенци, затурена и занемарена као помоћно књижевно средство, али каква год - та проза је Његошева - казао је Вуксановић, уз напомену да би требало из "Огледала српског" узети само речи из оно мало Његошевих песама јер "то нимало не би шкодило истини да је цео Његош огледало српско".

Владика Српске православне цркве Исихије пренео је благослов скупу владике бачког Иринеја, а затим је указао на велики значај обележавања Његошевог имена и дела.

УЧЕСНИЦИ

ЗБОРНИК Матице српске о Његошу представио је проф. др Горан Максимовић, а допринос у сагледавању величине књижевног опуса Његошевог дали су академик Јасмина Грковић Мејџор, те професори: Јелица Стојановић, Радмило Маројевић, Исидора Бјелаковић, Ана Пејановић, Мато Пижурица, Јован Делић, Миодраг Јовановић...