ПРВИ пут, после пола века каријере, Неда Арнерић у петак вече, 8. новембра ће заиграти пред најмлађом публиком: на сцени "Пужа" биће зла дворска дама у представи "Алекса у земљи чуда". Како каже, има трему, јер деца реагују спонтано, без икаквих зазора показују узбуђење, али и досаду. За њих ће она бити ново лице у омиљеном театру, а не славна глумица која иза себе има више од сто филмских и четрдесет позоришних наслова, награду за животно дело "Паве Вуисић", Златну и Сребрну арену, "Царицу Теодору"...

- У позоришту сам, као дете, први пут стала у "Бухи" на сцену. Била је то кинеска бајка "Црвено и плаво", замењивала сам Ољу Грастић. Имала сам петнаест година и трему, највећу у животу - каже на почетку разговора за наш лист Неда Арнерић. - И ето, сад се затворио круг, после 50 година. Премијерно сам у бајци, у дечјем позоришту. Пошто не верујем у случајности, мора да то нешто значи.

Позната глумица открива да се деценијама, кад год би срела Бранка и Цацу, питала кад ће да је зову да игра у "Пужу". И, десило се да ју је баш летос Цаца ангажовала за римејк ове представе:

- Била сам радосна целог лета што ћу са њом радити. Али, десило се да нас је напустила... Ипак, верујем да однекуд будно прати шта радимо и, пре свега "Цацин Бранко", како га сви зовемо. А и он себе. Не признаје да је редитељ, већ само реализатор Цацине режије од пре петнаест година. За мене јесте, зато што чим промените глумачку екипу (осим Ненада Ћирића), добијате сасвим нову енергију.

Прочитајте још - НЕДА АРНЕРИЋ НА КУЋНОМ ОПОРАВКУ: Ускоро повратак у театар

У "Алекси у земљи чуда" Неда игра даму која сплеткари, хоће да заузме престо и смени краља.

- Опет имам велику трему. Дечја публика је непредвидива, чиста и искрена. Не можете да је преварите нити да јој се удварате. У њиховом театру нема психологизирања. Ја само треба да будем зла. А зашто, како, то не постоји у овој врсти представе. Игра се веома брзо, смењују се слике и догађаји.


Фото П. Милошевић

На питање да ли је баш такав позоришни ангажман и сусрет са најмлађом публиком лековит, Неда одговара:

- Како да није! Лековит ми је и цео рад у "Пужу", где је мало запослених и сви све раде, као једна велика породица. А у публици нико није чуо за Неду Арнерић! И то је прави изазов, ту сад треба победити. Јер, признајем, ја дуго трајем и доста ме људи познаје. Још увек ме памте, имају симпатија према мени, благонаклоно гледају на неке моје, можда, грешке и недоречености у игри. Овде сам само злочеста дворска дама. Морам од самог почетка да их "ухватим за шију" и не пуштам. Волела бих да ни они мене не пусте.

За разлику од одраслих, међу којима увек има лицемерја или априори уважавања, "Пуж" даје праву прилику за сусрет с непатвореним душама.

- Готово завидим Бранку и Цаци што су чврсто стали иза одлуке да раде искључиво за децу, па и да то траје већ 40 година. Сваки контакт са њима је лековит и прија души. Али, исто тако је и немилосрдно, ако не успете да их анимирате.

ЈУБИЛАРНИ "ПАРОВИ" НА репертоару наше саговорнице је још једна београдска представа - "Игра парова" у Београдском драмском, која је недавно обележила двестото извођење. Причу Матјажа Зупанчича о партнерским односима, блискости, пријатељству, па и превари - поставила је на сцену Милица Краљ.

О томе да ли је овакав сусрет још лековитији за оне који одрастање малих људи нису пратили у сопственој кући, Неда каже:

- Не знам одговор на ово питање... У сваком случају, једно је сигурно, бракови без деце сасвим су другачији од оних с њима. Супружници су много више везани један за другог, отворенији, приврженији. Јер кад љубав расипате на више страна она се, на неки начин, "умањи". Људи са децом имају проблема којих смо ми лишени. Гајити децу, по мом мишљењу, велики је и одговоран задатак. Партнери помало забораве на однос који треба да имају једно с другим, углавном је све подређено деци. Можда смо ми зато осетљивији, пошто нисмо очврсли уз дечје проблеме - истиче славна глумица, која је после деценија дивног брака прошле године изгубила дугогодишњу љубав, супруга Милорада Мештеровића.

Фото П. Милошевић

А онда се прича за "Новости" спонтано наставља о још једној њеној представи, дуодрами "Извињавамо се, много се извињавамо" (с Феђом Стојановићем), коју је публика примила с великим симпатијама:

- Нажалост, изгубили смо београдску сцену. Почели смо да играмо у Земуну, у дивном, малом позоришту "Карт бланш". У међувремену је банкротирало. Ипак, и даље је играмо на гостовањима. Изгледа да ништа (или тешко) у позоришту може да опстане без помоћи државе. Да имам пара, отворила бих своје позориште.

Прочитајте још - НЕДА АРНЕРИЋ СЕ ПРОБУДИЛА: Ево у каквом је сада стању

На констатацију да је у једном периоду (као дипломирани историчар уметности), са успехом водила своју галерију "Атријум", популарна глумица објашњава:

- То је слично позоришту. Радила сам са ентузијазмом. Било је мало зараде која је, углавном, служила за опстанак самог галеријског посла, припремања изложби. Веома сам поносна што је потпуно приватна галерија опстала 15 година и што је направила 90 и кусур изложби. Али је, на крају, морала да банкротира јер су дошла тешка времена за ову државу. Имала сам срећу да је водим док су људи још могли лагодно да живе од својих плата, па и да имају за неке луксузније ствари као што је куповина уметничког дела. Кад су почели ти исти да ми се јављају, с молбом да га пустим у продају јер немају за лекове и живот, схватила сам да галерија мора да се затвори. Тужна прича.

Ипак, како каже, овај период јој не недостаје, ту је фазу "затворила":

- Умем да затворим неке животне фазе. У мени остају само као успомене. И добре и лоше. Било, прошло, и идемо даље. Уосталом, неке ствари се не догађају само мени, већ свим људима на планети. Схватила сам да живот није лепа, лака прича, већ велика борба. И знам да кад наиђе лош период - да ће проћи, да су амплитуде нормалне. Неко је то тако "смислио" од Адама и Еве, па наовамо. Према томе, није то само моја прича, већ прича свих нас. Само што смо ми јавне личности, па се о нама више говори.

Фото П. Милошевић

Поводом неких животних криза кроз које је болно прошла и изашла као победник, Неда каже:

- Мислим да глумци нису сензибилнији од људи осталих професија. Тешко нам је и лако као другима. Уосталом, и међу глумцима имате чврстих људи, злочестих, оних који праве компромисе, не дозвољавају да буду рањени, имају самоодбрамбене механизме. А имате и ове, танане и нежне душице, међу које слободно могу и себе да убројим.... Понекад ми је само жао што нисам сликар или писац. Много им је лакше, зависе једино од сопствене инспирације. А ми, глумци, зависимо од продуцената, редитеља, сценариста, публике... Због тога танане душице теже опстају у овом послу. Чудим се себи да оволико трајем.

СЕРИЈЕ И НОВЕ УЛОГЕ

- ТРЕНУТНО играм само у ове три представе. Волим да пратим шта се ради у мом послу, али за мене нема улога. Не видим их. Нисам наишла ни на једну улогу за коју бих рекла: "Ау, што ме нису звали, баш сам могла ово да одиграм..." Ипак, сигурна сам да ће их бити. Увек када дигнем руке и кажем себи "добро, није ни битно, наиграла сам се", деси се нека значајна, нова улога. Од овога што гледам на телевизији, неке серије су заиста негледљиве, а некима скидам капу - каже позната глумица.