ЈУГОСЛОВЕНСКИ позоришни фестивал у Ужицу отворен је представом "Нечиста крв" у режији Милана Нешковића (Народно позориште Београд), настављен је комадом "Лоренцачо" у режији Бориса Лијешевића (ЈДП), а вечерас ће публика видети остварење "Врат од стакла" у режији Јагоша Марковића (ЈДП). Вредни домети београдских театара најавили су узбудљиву борбу за престижне награде "Ардалион", у којој учествују још и позоришта из Сарајева, Загреба, Новог Сада и Сомбора.

Овај пут, због техничких препрека за постављање на сцену, публика неће видети најбољу представу из Подгорице, али Црна Гора ипак има свог представника на фестивалу "без превода".

- Овај фестивал је јасно дефинисао да је могуће живети у заједничком простору не само језика, не само места за 16 милиона становника и свих предности које овај број носи, већ и у простору дубљег заједничког смисла у коме се живот и култура прожимају. Снажне мисионарске идеје Ужичана, за резултат су дале висок уметнички ниво - нагласио је специјални гост фестивала, црногорски редитељ Бранислав Мићуновић. - Фестивал једно питање држи отвореним. Да ли је наше заједништво могуће једино у позоришту? И ставља нам на савест то да ли смо свесни предности нашег заједничког живота?


Прочитајте и: Gordan Mihić: Srpsku istoriju drže u fioci, a Sulejmana na tv


Ансамбл београдског Народног позоришта, после извођења комада "Нечиста крв", награђен је овацијама публике и високом оценом гледалишта - 4,40. Један од највећих романа српске књижевности добио је још једну изузетну драматизацију, Маја Тодоровић је из књижевног изобиља Боре Станковића у први план ставила положај трагичних јунакиња. Овај пут, Софкина прича се не завршава трагичним крајем, већ трагичним животом.

Бранислав Мићуновић

СПОЈ ИСТОРИЈСКОГ И ИНТИМНОГ

"Лоренцачо" Алфреда де Мисеа у извођењу Југословенског драмског позоришта, према речима редитеља Бориса Лијешевића, спој је великог историјског и интимног, општег и личног, а пут у историју поплочан је пороцима, грехом и непочинствима.

- Не треба радити за човечанство и за општу добробит, јер се после руке тешко оперу - став је редитеља.