ПРВОМ Слободану међу Србима, коме је то име, пре 150 година, из вере у идеале, наденуо отац, професор, министар финансија, сенатор и посланик - Владимир Јовановић, последњи председник Српског ученог друштва, посвећена је изложба коју ће вечерас у Галерији САНУ, отворити председник наше најугледније научно-културне институције, Владимир Костић.

Аутор поставке "Свет и време Слободана Јовановића (1869-1958)", којом се обележава јубилеј једног од наших најцењенијих научника и професора, председника Српске краљевске академије, ректора БУ, декана Правног факултета, уредника "Српског књижевног гласника", председника Министарског савета Краљевине Југославије, оснивача и председника "Српског културног клуба", је др Борис Милосављевић, виши научни сарадник Балканолошког института САНУ.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Плакета за Александу Јанковић

Председник Организационог одбора за припрему обележавања века и по од Јовановићевог рођења је академик Коста Чавошки, а у четвртак и петак у САНУ ће бити, тим поводом, одржан и научни скуп. После априлског слома, 1941. Јовановић као потпредседник владе емигрира у Енглеску, где ће провести Други светски рат, а јула 1946. године у Београду је осуђен у одсуству на 20 година робије с принудним радом, уз конфискацију имовине. Умро је у Лондону 1958, а рехабилитован је тек 2007. године

- Умро је далеко од свог родног краја остављајући иза себе невероватно велико и вредно дело - нагласио је најављујући изложбу академик Чавошки.

Уз представљање капиталне интелектуалне заоставштине, кроз издања његових дела, чији дијапазон се кретао од историјских, правних, до књижевних, ова поставка фотографијама и документима оживљава атмосферу у којој је живео и стварао. Њен део су и два портрета, дела Уроша Предића и Марка Мурата, као и цитати Јована Скерлића, Милоша Црњанског, Исидоре Секулић и других угледних савременика о Јовановићу и његовом раду.

- Веома је тешко разумети да је неко ко се налазио у средишту културног и интелектуалног живота једног простора био тако лако заборављен - нагласио је аутор поставке Борис Милосављевић.

Аутор Борис Милосављевић

На фотографијама су и његов отац, мајка, сестра Правда, рођаци... Али и кућа у којој је живео у Симиној улици, где је сада Дом здравља. Изложен је и оригинални канабе из тог дома, који је Музеју примењене уметности, шездесетих година продала Јовановићева сестра. Поставка се завршава кратким филмом из дворишта породичне куће, у коме посебну "улогу" имају његови љубимци - пас и мачка, али и слајдовима са крстарења Медитераном уочи Другог светског рата.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Мира Бањац слави 90. рођендан: У глуми налазим своју снагу, рад ме је одржао

Неправда и заборав који су после рата пали на његов живот и стваралаштво, почела је да се исправља почетком деведесетих, када су поново објављена његова сабрана дела, док су његови посмртни остаци пренети у Београд, тек 2011. године.


Коста Чавошки обилази поставку / Фото Д. Миловановић

НИСМО ПРАВДОЉУБИВИ

СЕСТРИ Слободана Јовановића, отац Владимир дао је име Правда, које се мање него његово "запатило" код нас, истакао је у понедељак Коста Чавошки:

- Код нас сада има доста Слободана и Слободанки, али не и Правди. То је због тога што је у Срба, слобода основно начело и вредност док се до правде много не држи. Ми смо слободољубиви, а нисмо правдољубиви.