НА дан када је пре сто педесет година изведена прва представа у Народном позоришту ("Посмртна слава кнеза Мијаила М. Обреновића III"), синоћ се, симболично, пред београдском публиком премијерно нашла прва српска опера - "На уранку" Станислава Биничког, у режији Ане Григоревић.

- Реч је, заправо, о првој опери која је доживела извођење 1903. године. Иначе, годину дана раније написана је "Женидба Милоша Обилића" Божидара Јоксимовића, а постоје индиције да је још 1840. године Атанасије Николић написао "Женидбу цара Душана" - открива Јасмина Трумбеташ Петровић, директорка Опере Народног позоришта. - Ниједна од ове две никада није изведена, јер у време њиховог настанка није било певача.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ -У Народно позориште стиже " Једна шведска ноћ"


Занимљиво је и да су те 1903. године сви извођачи били "приучени" певачи: чувени глумац Добрица Милутиновић певао је Реџепа, у осталим улогама су такође били глумци, а јединој певачици у ансамблу, Десанки Ђорђевић, припала је улога Стане. Првим извођењем дириговао је сам Бинички, да би 1920. године постао и први директор Опере. Те сезоне је и оформљен ансамбл са школованим певачима, хором, оркестром и балетом, зато се ова година и рачуна као почетак оперске уметности код нас.

- "На уранку" је, у међувремену, доживела неколико извођења на нашој сцени. Велика пауза десила се између 1924. и 1968. године, када се схватило да постојање српске опере има посебан значај. До тада публика није била заинтересована за домаће ауторе. И данас је актуелна прича да се неправедно занемарују домаћи композитори, па смо, између осталог, и због тога у јуну поставили на сцену "Коштану" Петра Коњовића - шездесет година након последњег извођења.

Јасмина Трумбеташ Петровић,Фото П. Митић

Опера Биничког која је синоћ изведена, како објашњава наша саговорница, веристички је писана, што значи да је композитор био под утицајем италијанске опере. Заправо, направио је синтезу белканта са елементима српског фолклора и грађанских елемената тог доба.

- Аутор либрета је Бранислав Нушић. Постоји прича да је овај задатак прихватио с тешком муком, на наговор композитора. Либрето је настао, иначе, по мотивима Нушићеве приче о детету Сали из "Рамазанских прича". У овој, новој поставци, окупили смо младе људе: почев од редитељке, диригента Стефана Зекића, па и свих учесника - солиста Опере НП, бивших и садашњих чланова Оперског студија, уз Хор и Оркестар куће.

Директорка Јасмина Трумбеташ открива да у националном театру размишљају да поставе на репертоар и друге домаће опере, као што су "Отаџбина" Петра Коњовића и "Симонида" Станоја Рајичића.

- Желимо да сачувамо од заборава културну баштину и домаће дело. Наредне године улазимо у велики јубилеј, сто година од настанка Опере у Београду. Прва изведена представа била је Пучинијева "Мадам Батерфлај" у фебруару 1920. године. Зато за јубилеј обнављамо овај наслов, као и "Евгенија Оњегина" (120 година од светске праизведбе), а планирамо и премијеру "Кнеза Игора". Пре свега тога, у јануару наредне године премијерно ће се пред публиком наћи Пучинијева "Манон Леско". Последњи пут у Народном је била на репертоару 1967. године. Сада, уз наше извођаче (солисте, Хор и Оркестар) комплетну представу ради тим италијанских уметника, што значи редитељ, костимограф, сценограф и диригент.


ОПЕРСКИ АНСАМБЛ

У ОВОМ тренутку на оперском репертоару је тридесетак наслова, што значи да се током месеца изведе од шест до осам наших представа. Ансамбл "на плати" броји тридесет седам певача, од тога је двадесет првака - каже Јасмина Трумбеташ Петровић.