КРОЗ разговоре о култури лакше се остварује блискост, долази се до сличних ставова. Култура је била и остаће јединствено место сусрета. То је простор на ком се говори универзалним језиком и где се цивилизације, народи и појединци могу разумети и заједно живети у слози - поручио је у уторак министар културе Владан Вукосављевић у уводној речи приликом представљања Србије у седишту Унеска, у Паризу.

Прочитајте још: Хандкеу с љубављу вино и ракија из Србије: Кустурица и министар Вукосављевић са нобеловцем на вечери у Паризу (ФОТО)

Централни део промоције наше земље било је резервисано за славног редитеља Емира Кустурицу који је одржао предавање на тему "Култура и разноликост", после чега је у седишту Организације УН за образовање, науку и културу на програму био концерт "Но смокинг оркестра".

Прочитајте још: Хандке је од њих већ добио награду: Да ли још неко српско село има потпис нобеловца?

Најављујући говор Емира Кустурице, "чији је живот раскрсница култура и који својим вишедеценијским радом изнова потврђује да само јединство у разноликости дарује уметност која говори све језике, а коју разумеју сви народи", Вукосављевић је подсетио да је Србија поново као самостална држава чланица Унеска од 2003. године, а да је као део СФРЈ у овој организацији од 1950.

- Културне разлике у времену у ком живимо су у опасности да буду прегажене савременим тенденцијама акултурације и стварања монокултуре као опште, јединствене униформне културе за све. Само поштовање јединства у разноликости може генерацијама данас и онима које ће доћи отворити лепезу материјалног и нематеријалног наслеђа од ког је саткан културни матрикс свих нација света - рекао је министар.

Модерна друштва, по Вукосављевићевим речима, укључују у себе мноштво различитих начина живота и животних стилова, она су мозаик чији су делови неодвојиви део целине, али који носе своје поруке и негују аутентичне кодове:

- Богатство традиција на светској културној палети не тежи затвореним системима, напротив, прожимање, давање и примање утицаја важни су елементи виталности баштине целог света. Културе нису аутономна острва, оне немају живот у оквирима само једне нације, једног народа, једне територије. Одбацивање туђег и затварање у окове своје историје и свог националног стваралаштва не дозвољава уметности и култури да се разграна и освежи благородним утицајима суседа или других, некад веома различитих енергија.

Данашње су културе уплетене, наставио је министар, оне дозвољавају проток идеја, оне се не сударају, већ се сусрећу и разумеју јер носе језике који се не заустављају на формалним облицима комуникације већ иду дубље, до корена који нас све спаја без обзира на порекло и веру.

- Треба увек имати у виду да не постоји ништа што је апсолутно туђе, као што не постоји ништа што је апсолутно "своје". Током дуге историје људи и културе су се формирале у сарадњи, оне су се мешале, размењивале драгоцене садржаје и тако обогаћивале - нагласио је Вукосављевић.

Културна струјања, како је рекао, не односе у вихор индивидуалности већ, напротив, културном супстрату дају нови сјај прихватањем свежих утицаја. Међутим, кроз све промене кроз које током времена пролази култура једног народа, нудећи драгоцености из асортимана своје баштине и примајући елементе других култура, она мора да сачува своје језгро, онај идентитетски извор без кога би усахла и утопила се у њој неиманентни ток.

- Ми у Србији знамо да не можемо разумети друге културе док сасвим не схватимо и не прихватимо своје наслеђе, док не утонемо у његове дубине и док не сазнамо који су нас путеви довели до времена у ком живимо и стварамо. Иза нас су векови народне имагинације уплетене у баштину којој данас сведочимо и коју морамо да сачувамо да бисмо и сутра знали ко смо. Српски идентитет се градио дуго. Прихватао је дарове других култура кроз време али није из вида испуштао аутентично семе из ког се развијала српска културна традиција - рекао је Вукосављевић.

Културе, само бројем, малих народа делови су културног колажа без којих би слика светске баштине била сиромашнија. Подршка оснаживању појединачних култура у име богатства светске културне позорнице коју препознајемо као један од циљева рада Унеска даје нам енергију да истрајемо у презентацији српске, у својој суштини аутентичне али и мултикултурне традиције, чија раскош почива управо на слободи да утицаје прими и уклопи у своје народно стваралаштво, уз чување драгоцених слојева.

Културно наслеђе народа не сме бити предмет својатања, крађе и отимања или идентитетског инжењеринга.

УСПЕСИ МЛАДИХ СТВАРАЛАЦА

ДАНАС идентитет српске културe настављају млади ствараоци. Они се огледају и то са великим успехом у новим уметничким дисциплинама. У Србији развијамо мултимедијалну уметност, настојимо да се попнемо на врх европске позорнице у области дизајна, стрипа, филма, видео-игара... Богата креативност младих стваралаца одржава виталност српске културе и даје дах савремености нашој уметничкој сцени, чиме се додаје нови слој српској културној баштини.