Страна проза: Мајстори са свих меридијана

На штанду “Прометеја” посебну пажњу свакако ће изазвати ново издање књиге приповедака актуелног нобеловца Петера Хандкеа “Још једанпут за Тукидида”, као и збирка есеја, такође нобеловке, Виславе Шимборске “Необавезна лектира”.

Дебитантска књига “Легенда о самоубиству” америчког писца Дејвида Вана, освојила је чак 11 награда и у рекордном року преведена на више од 20 језика. Овај аутор ће бити ексклузивни гост “Лагуне” која је објавила и “Упитник је пола срца”, причу о стиду и кривици, из пера хит ауторке Софије Лундберј. Исти издавач објавио је и “Тетоважер из Аушвица” Хедер Морис, који подсећа на жртве Холокауста, као и још два светска хита, “Пертле” италијанског писца Доминика Старнонеа о породици и љубави, и “Проблем три тела”, научнофантастични роман кинеског писца Лију Цисина.

“Брада натопљена крвљу” је узбудљив роман награђиваног бразилског писца Данијела Галере, “Мушкарци попут мене”, норвешког аутора Пера Петушуна, бави се мушком усамљеношћу и кривицом, а књига новела “Три краља” А. Ченга, доноси горка искуства која је писац стекао живећи у забаченим крајевима Кине као учесник Маовог друштвеног експеримента. Ова три наслова објавила је “Геопоетика”.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Београдски сајам књига отвориће Милован Витезовић

“Академска књига” поново је објавила славни роман Александра Солжењицина “Архипелаг Гулаг”, дистопијску причу “Наш живот по шумама” Мари Даријесек, као и “Правила смешног понашања” чешког писца Емила Хакла, самоироничну породичну причу о аутсајдерима и победницима. Један од последњих романа највећег писца на немачком језику друге половине прошлог века, “Стари мајстори” Томаса Бернхарда, објавио је ЛОМ, који је понудио и “Странкињу” великог руског писца Сергеја Довлатова, “Петрови у грипу и око њега” Алексеја Саљникова, роман овенчан наградом Национални бестселер у Русији 2018, као и роман “Пожуда” нобеловке Елфриде Јелинек.

Тајнама одрастања бави се роман “Тамо где ракови певају” Делије Овенс. Књигу је објавио “Вулкан” који читаоцима нуди “Четири жене из Истанбула”, најпопуларније турске списатељице Ајше Пулин, као и трилер “Цвеће изнад Инферна” из пера Иларије Тути, нове звезде италијанске књижевне сцене.

НАБОКОВ, ИШИГУРО, СИНГЕР Пред читаоцима су две књиге тројице класика, “Неутешни”, чији се аутор Казуо Ишигуро бави непоузданошћу људског сећања, последњи недовршени роман “Погледај Арлекине”, нека врста псеудобиографије Владимира Набокова, и контроверзни роман “Црвена Кејла” Исака Башевиса Сингера, који је због богатог еротског садржаја изазвао бурне реакције. У издању “Дерете” појавио се и нови хит Лоренца Маронеа “Обичан момак”, необично топла прича о одрастању, љубави и смрти и “Свет чуда”, Робертсона Дејвиса, трећи део “Детфортске трилогије” који се сматра једним од најбољих дела канадске књижевности.

Радња романа “Салакаин Пустолов” шпанског писца Пија Барохе, за кога је Борхес својевремено изјавио да је заслужио Нобелову награду, смештена је у Баскију у време драматичних сукоба, док је “Круг” Кођија Сузукија, детективски роман са елементима хорора и фантастике, на чудесан начин приказао постмодерни Јапан (издавач “Танеси”).

Први пут на нашем језику појавио се роман “Крила голубице” Хенрија Џејмса, код “Космоса”, који је читаоце обрадовао и најновијим романом хит писца Роберта Савијанија “Пољубац смрти”.

Под насловом “Пре него што падне ноћ” објављен је роман-аутобиографија прогањаног кубанског писца Рејналда Аренаса, у издању “Штрика”. Овај издавач понудио је и “Нини је потребан простор за вежбу”, прослављене данске ауторке Дорте Норс, као и “20 степеника и друге приче”, једне од најнаграђиванијих португалских књижевница Елије Кореје.

“Службени гласник” ће на Сајму са посебном пажњом представити књигу “Бризбејн” Јевгенија Водоласкина, проглашен књигом године 2019. у Русији и љубавни роман славног Витолда Гомбровича “Суманути”. Један од најзначајнијих пољских писаца, у тренутку беспарице, непосредно пред Други светски рад, под псеудонимом је у наставцима за популарне вечерње новине писао овај “роман за куварице”.

Нови роман Давида Гросмана “Живот се са мном много поиграо”, у издању “Архипелага” заснован је на истинитој причи о Еви Панић и њеном животу, од Чаковца, преко Београда до Голог отока и одласка у Израел где је деценијама живела у кибуцу.

Нова издавачка кућа “Блум” нуди пет наслова од којих најзанимљивији романи “Избављење” Џејмса Дикија, према којем је снимљен чувени истоимени филм Џона Бурмана. Ту је и “Надница за страх” француског аутора Жоржа Арноа, који је такође доживео велики успех на филмском платну.


* * * * * * * * * * * * * * * *

Домаћа проза: Интимне приче и усуд историје

Изузетно читана Гордана Куић исписала је “Роман у причама”, у коме су четири љубавне приповести с много рукаваца, а обухватају четири века живота у Србији. Издавач је “Вулкан”, који је објавио и роман о наличју љубави и људског карактера “Јесте и биће” Александра Југовића и роман “Последњи мушкарац” Мухарема Баздуља. После осам година паузе Слободан Тишма изашао је пред читаоце са романом “Грозота или...” (издавач “Чаробна књига”), чији је главни јунак човек с маргине друштва, Стив, чији је животни пут трасиран самоубиством очуха. Пажњу читалаца свакако ће привући и нови роман “Освајање завичаја” Синише Ковачевића (“Вукотић медија”), о породици Вучић која је из крша Црне Горе кренула у Војводину, коју су напустиле хиљаде ратногубитничких немачких породица.

Илустрација Горан Дивац


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Опстаје дух књиге: Јубилеј библиотеке "Вељко Петровић" у Бачкој Паланци

Међу седам књига домаћих аутора, које је објавио PortaLibris, налазе се “Раван” Душана Паучковића, његов научнофантастични првенац, збирка приповедака о животу српских гастарбајтера у Немачкој “Између сна и јаве” Љиљане Бањанин Вукић, псеудоисторијски роман смештен у преднемањићку Србију “Урошеве хронике” Владимира Ђурђића.

У роману “Последњи пут” Исидора Бјелица је дала причу о пријатељству три жене које одлазе на крај света да пронађу себе и смисао живота, а у роману “Бункер патка” Мирјана Ђурђевић доноси догодовштине емигрантске породице која се из Чикага враћа у Краљевину Југославију. Књиге је објавила “Лагуна”.

Нова издавачка кућа “ЦПП Апостроф” објавила је књигу новела Loctor Arianus, у којој Александар Стаменковић исписује мрачну хронику савремених догађаја и односа, “Буђење вука” Татјане Мијатовић Симанић, замишљено као први том трилогије из епске митологије. Угледни писац Радивоје Шајтинац изашао је пред књигољупце са породичним романом “Сува игла” (издавач “Геопоетика”), сенчећи своје ликове из свакодневног живота благом иронијом и банатском равничарском сетом. На штанду “Дерете” наћи ће се нови роман увек провокативног Зорана Ћирића “Ланац слободе” и “Мачка у коферу” Бранислава Јанковића, овенчана наградом “Мирослав Дерета”. “РТС Издаваштво” објавило је збирку прича Милана Мицића “Дан који је стао да се одмори” о српским исељеницима, који су почетком прошлог века у потрази за новим животом доспели до Америке.

На штанду “Просвете” биће представљено ново дело “Врачев шегрт - тројански коњ одрживог развоја” Маре Кнежевић Керн, које нам објашњава да се свет у коме живимо мења на запрепашћујуће опасан начин. Ова кућа издваја и роман “Крвави ранч” младог аутора Филипа Марковића и “Северни булевар” из пера Данила Штрпца. Зоран Б. Миловановић представиће се књигом кратких прича “Одвојене стварности”.

У збирци прича “Соба на обали”, у издању “Академске књиге”, Милан Белегишанин читаоце ненаметљиво враћа природи човека који мисли и осећа и обнавља покидане везе са средином од које се отуђио. Исти издавач објавио је и роман “Избледеле душе” Младена Јаковљевића, чији се догађаји одвијају у стварности с почетка 19. века у Западној Србији и у загробном свету.

* * * * * * * * * * * * * * * *

Поезија: Виталност стихова

Српска књижевна задруга са посебном пажњом на Сајму ће представити збирку Матије Бећковића, под насловом “Кад се поново родим”. Милосав Тешић, такође академик, промовисаће нову песничку књигу “Привид круга” - лирику за сладокусце и тумаче згуснуте језичке и ритмичке енергије. СКЗ ће, у свом 111. колу, представити “Изабране песме” Томислава Маринковића. На њиховом штанду наћи ће се и поезија Вита Марковића, Зорана Вучића, Здравка Миовчића... Задруга на Сајму промовише и ново издање Шекспирових “Сонета” (свих 154) које је препевао академик Милован Данојлић.

Врсна песникиња Ана Ристовић на штанду “Архипелага” представиће се збирком “Руке у рукама”, у којој су сакупљене неке од њених најбољих и награђиваних песама. Иста кућа нуди дело “Херцеговина” Ратка Дангубића. “Архипелаг” представља и “Живи ланац знаног света” Шејмуса Хинија, изабране песме из последње три књиге ирског нобеловца.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
ШВЕДСКА АКАДЕМИЈА О НОБЕЛОВЦУ: Хандке није крив, нема доказа да је "одао почаст крвопролићима"

Класик руске и светске поезије Марина Цветајева биће заступљена избором из њеног песништва “Морска сам пена” које је приредио и препевао Радојица Нешовић, у издању “Академске књиге”.

Целокупно педесетогодишње песничко стваралаштво нобеловца Боба Дилана “Песме 1961-2012” биће представљено на штанду “Геопоетике”. На 800 страна, светски уникатно издање, које је у односу на оригинално, америчко, уз дозволу аутора, проширено пропратним текстовима који претходе сваком албуму, односно Дилановом песничком периоду.

У издању Народне библиотеке “Стефан Првовенчани” (едиција “Повеља”) на Сајму ће се појавити збирке: “22” Николе Живановића, Breaking the Waves Драгана Бошковића, “На одморишту” Васе Павковића, “Берачи полена” Небојше Лапчевића...

Кућа “Трећи трг”, у коиздаваштву са Удружењем “Сребрно дрво”, објавила је преко 25 нових наслова, међу којима су књиге поезије пољске ауторке Еве Липске, малтешког писца Имануела Мифсуда и норвешког песника и драмског писца Јуна Фосеа.

Кућа “Албатрос плус” представља “Књиге песама - конфучијански поетски канон”, својеврсну кинеску поетску библију, која је усмерена на културолошке тековине једне богате и дуготрајне цивилизације.

У издању “Просвете” појавиће се збирка поезије “Узалуд се будим” Зорана Б. Миловановића.

Од десетак песничких збирки које објављује “Прометеј” издавач издваја “Панонска звона” Миће Савановића и “Амонит” великословачког песника Јураја Куњака.

Аутор Јово Радош у делу “Српске гусле староставне” (кућа “Каирос”) приложио је својих девет епских песама, док ће песничке боје “Кова” бранити “Музини ветрови” Миодрага Раичевића.