ВЕЧЕРЊЕ новости" су новине преко којих су се моји родитељи упознали!

Овом реченицом почео је разговор са Тихомиром Станићем поводом рођенданског броја нашег листа. Истакнути глумац присетио се огласа у рубрици "Лични контакти" у коме је његов отац, "учитељ пријатне спољашности тражио ради брака девојку трговца или трговачког помоћника".

- Шифра је била наслов романа Франсоаза Сагана "Добар дан, туго". Мама је тада живела у Врбасу, а отац у селу Шешковци, општина Лакташи. После су се нашли и венчали. Тако да су "Новости" некако утицале на чињеницу да сам рођен.

Тихомир ових дана ради пуном паром. Завршио је снимање серије "Убице мог оца", ускоро се враћа роли инспектора Марјановића у "Државном службенику", а тренутно на Палићу поново "оживљава" лик нашег чувеног нобеловца Иве Андрића.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Животна сапутница Данила Киша за Новости: Још нас боли његово одсуство

- У продукцији РТС снимам ТВ филм "Пролеће на последњем језеру" по сценарију Вулета Журића, а у режији Филипа Чоловића. Прича обрађује период када се Андрић затекне на Боденском језеру заједно са осталим дипломатама, који су били на служби у земљама које је окупирао Трећи рајх.

ТЕК МЕ ЧЕКА ПРАВА УЛОГА * Ко је најзначајнији лик који сте играли? - Онај који ме тек чека. Волео бих да ме послужи здравље па да са овим искуством будем у прилици да радим ствари које ме узбуђују. Ако се ту још потрефи неки одличан текст, редитељ, улога, може се десити да са овим искуством и приступом послу одиграм нешто што ће узбудити и мене и публику која то буде гледала.

На претрпан распоред Станић се не жали. Пажљиво бира роле, и сматра да му одмор не треба, будући да му рад представља уживање.

- Знате, када говорим Андрића "На Дрини ћуприја", ја то говорим сат времена. Ма колико било напорно, ја сам после тог извођења и одморнији и боље се осећам. Често из чиста мира у кафани или у разговору у било којој ситуацији одрецитујем гласно неку песму, јер када ми плућа резонирају поезију Црњанског или Симовића, онда у тој лепоти као да крочим у неку космичку хармонију.

Управо том магијом, коју уме да утка у најкомпликованије ликове и тако исприча болне и истините приче, Тихомир нас је недавно "увео" у свет алкохолизма у филму и серији "Делиријум тременс". У маестралној изведби глумца Дагија, кога је пре њега у истоименој представи тумачио легендарни Предраг Ејдус, Станић нам је дочарао трагикомичну борбу са унутрашњим мраком. Дело, које је режирао Горан Марковић, остварило је велики успех на овогодишњем Фесту, а Тихомир је овенчан наградом Гран--при Филмских сусрета "Наиса" у Нишу. Овом глумачком задатку прослављени глумац је приступио са лакоћом.

- Био сам спреман, а Хамлет каже бити "Бити спреман, то је све!" Заиста је све ишло спонтано, као један лепи слободни плес. У филм и серију уткао сам доста личног искуства, осећања, односа према чињеници да сам такав какав јесам. Као што је главном јунаку психо-драма помогла да схвати и да спозна сопствени живот, тако сам и ја после премијере филма на Фесту схватио сам да сам излечен од многих страхова. Иако сам протагониста овог дела, на мене је као човека из публике деловало тако снажно да ми је показало да ако уметност и позориште можда не могу да промене свет, можда могу да направе неку промену у човеку.

У редитеља Горана Марковића, још од првог професионалног сусрета на представи "Живот је сан", има потпуно поверење. Сарађивали су и на филму "Турнеја", "Фалсификатор", "Слепи путник на броду лудака".

- Разумем његов светоназор, његову врсту духовитости, којом он често каже болне истине. И приватно смо постали велики пријатељи. Огромно је задовољство радити са њим. - истиче глумац.

НЕ ТРЕБА СЕ У СРЕЋИ ГОРДИТИ * КАКАВ је ваш однос према самом себи? - Један мој пријатељ је рекао да никада није срео човека који је тако строг према другима, а тако слаб према себи. Можда је и то тачно, зависи како кад. Некако, увек се сетим речи проте Матеје Ненадовића које смо учили из дикције "Не треба се у срећи гордити, ни у несрећи очајавати". Када ми је лоше, онда сам према себи нежан и добар, када ми је добро, онда сам строг.

* Колико је важно јавно говорити о пороцима?

- Много људи се суочава са неком врстом порока, било да је то алкохолизам, коцка, наркоманија. Ипак, није свако спреман да о томе прича. О алкохолизму сам говорио увек, јер верујем да можда могу, пошто су ми медији доступни, да утичем и да спасем још некога. Има људи, мојих пријатеља који се на мене љуте јер им ја дајем "негативан пример". Односно, њихово окружење на њих врши притисак да престану да пију и кажу им: "Види како Тихомир може". Мислим да имам обавезу да, као што причам и о неким друштвеним проблемима, када год ми се укаже прилика говорим и о томе и да немам права да ћутим. Мени блиска особа, која живи у Канади, за филм "Делиријум тременс" написала је "Лечење душе је коначно стигло у Србију, баш тамо где и треба".

* Шта је за вас био пресудни моменат који вас је "тргнуо" од порока?

- Оно што је најтачнији, најздравији и најнормалнији импулс - деца. Мом детету су рекли: "Твој тата је пијанац" и дете ме је питало шта то значи. Схватио сам тада своју одговорност. Увек добро урадим када послушам децу, јер она знају много више него ми.

* Да ли сте задовољни каријером и постоји ли нека улога која се још није десила?

- Не постоји. Једна од улога коју сам као млад глумац желео била је рола Хенрика Четвртог у Пиранделовом комаду "Хенри Четврти", и то се случајно десило - да ми је то понуђено и да сам то одиграо. Некада сам на снимањима тражио нови дубл или да нешто поновим када нисам задовољан, сада ни то не радим, јер ће на крају редитељ или монтажер одабрати по сопственом укусу. Трудим се да у првом покушају урадим максимално најбоље што могу у том тренутку.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Годишњица смрти славне глумице: Беле руже за Милену (ФОТО + ВИДЕО)

* Када сте препознали глуму као ваш животни позив?

- Већ са три године сам наступао и тврдио да ћу бити глумац.

* Колику повезаност осећате са родним крајем, који се налази у Републици Српској и каква је њена будућност?

- Идем често тамо. Цео тај крај је жртва политике. Када смо се спремали да радимо филм "Турнеја", ишли смо у Дервенту, и на питање каква је ситуација тамо, једна госпођа Милица је рекла: "Ко гледа дневник, веома лоше, ко не гледа, одлично". Када политичари и чувари граница, схвате колико су небитни и безначајни, за њих ће већ бити касно, а генерације које долазе сигуран сам да ће живети лепше и боље него ми. Зато што знају више него ми. Сматрам да ће образовање и знање, које сада постаје доступно и у најмањим срединама, спасти свет.

* Шта се све фалсификује данас, колико живимо у нетачним и фалсификованим причама?

- Очигледно све, али праве емоције и љубав се некако увек препознају.