НА Скупштини акционара "Просвете" у петак је једногласном одлуком генерални директор ове издавачке куће Драган Миленковић смењен, а на његово место изабран др Бранислав Вукасовић, привремени заступник државног капитала и један од троје чланова Одбора директора. У Одбору је остала Јелена Марковић, а уместо Вукасовића изабран је Милош Стојиљковић.

Нови први човек куће у петак није желео да говори о разлозима за овакву одлуку, али је напоменуо да је, према закону, разрешење могуће без икаквог образложења, али да је у суштини реч "о лошем пословању".

Прочитајте још - ИП "Просвета": Нови челници, а старе бољке

Управо је Вукасовић на ванредној скупштини акционара крајем јануара ове године предложио да се Миленковићу продужи мандат. То је изазвало жустро реаговање неколико акционара, који су указивали на то да је директор начинио губитак од чак 66 милиона динара и да је у сукобу интереса. Наведено је да се од 2000. године води као оснивач и власник Српско-јапанског друштва, које се званично бави издавањем књига и публикација чиме се нашао у сукобу интереса. Вукасовић се том приликом сложио са критичким запажањима, али је ипак Миленковићу пружио још једну шансу.

ОЈАЂЕНА ПРИВАТИЗАЦИЈОМ ОМЧА на врат "Просвете" стављена је средином 2009, када је нови власник Дејан Пантовић, тадашњи директор ИПС Медија, уз свесрдну помоћ у то време моћног министра купио и "Просвету" и "Рад". За само годину дана нови газда је распродао готово целокупну имовину - књижаре, локале, магацине, правдајући то измирењем дугова. После штрајкова запослених, Агенција за приватизацију је раскинула уговор са Пантовићем, али је "Просвета" остала ојађена.

Шта се за претходних девет месеци догађало, не зна се, али се показало да су упозорења и оцене малих акционара биле сасвим утемељене. Да би се због нагомиланих дугова "Просвети" дала још једна прилика, пре две и по године овој кући одобрен је Унапред припремљени план реорганизације (УППР), којим је одређен рок од 18 месеци за измирење свих обавеза. Тај рок је истекао, дугови нису враћени, па се поставља питање шта и колико може новоустоличени директор.

Највише акција "Просвете" има држава, а затим Фонд за развој - 17, Министарство привреде 13, мали акционари и повериоци 11, Општина Стари град 7, Акционарски фонд АДД Београда - 6. Хоће ли неко од већих акционара најзад нешто предузети и окончати агонију некадашње изузетно угледне издавачке куће, која је већ пуних 15 година ни на небу, ни на земљи.

СИМБОЛ

КАО трајно решење за "Просвету" и данас се помиње могућност да се припоји "Службеном гласнику", о чему је директорка ове куће Јелена Триван за "Новости" својевремено изјавила:

- "Просветина" књижара "Геца Кон" је симбол књижарства и симбол Београда и имамо обавезу да то она и остане.

У петак је, иначе, истекао рок за конкурс за идејни пројекат за санацију ове књижаре.