НА Шестом фестивалу шумадијских вина, у организацији Удружења винара Шумадије, одржава се традиционална изложба, по правилу једна од најбољих у Србији када је реч о класичном ликовном изразу, штафелајном и фигуративном сликарству и скулптури лишеној експерименталних редукција. И ове године изложба се одржава у Виноградаревој кући на Опленцу у Тополи током јула и у Кући краља Петра у Београду у септембру. Уметнике је као и обично окупио професор и магистар вајарства Небојша Савовић Нес, извођач камене скулптуре на Цркви Светог Саве на Врачару. Ове године на изложби учествује двадесет уметника а текст у каталогу написала је сликарка Јасна Опавски, једна од нових звезда на ликовној сцени. Српској уметности све више недостају овакве тематске смотре као и ревијалне изложбе, које подсећају на нека за уметност боља времена и веома радују публику. Савовић је целу ову ликовну смотру сада издигао на виши ниво, па се од прошле године на њој додељује Награда публике коју је опет добио Василије Васа Доловачки, а од ове и Награда стручног жирија, која иде Славку Крунићу.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПОГЛЕД ИСКОСА: Народни музеј као највећи културни догађај


"Вино је течна љубав", вели последњи европски мудрац Бела Хамваш у књизи "Филозофија вина", чији је једини грех и недостатак био у типично европском неразумевању и осуди православља, које се протеже још од ренесансе и Волтера. Управо се у слатком православљу негује култ вина, манастир Хиландар као и други има више хектара винограда него што је неопходно за црквене потребе. По свету се шири култ вина, Србија се у односу на социјалистички период у том смислу веома уздигла, а стручњаци кажу да је вино једини природни и људски производ који је у савременој епохи постао неупоредиво бољи него у прошлости, када су многа вина често била само "киселице", како описује и књижевник Уисманс. "Вино у човеку буди љубав а не разврат", каже Јасна Опавски, покреће лепа осећања, јер свако добро вино има карактер и шарм. Балканац често запада у севдах, дерт и карадерт. Насупрот њему је хедониста и познавалац вина, вински човек који пије због чулности, љубави и лепоте, коме су српски уметници посветили ову изложбу. "Доказ томе је што су виноградски крајеви попут Шумадије идилични, а сви прави љубитељи вина уједно и љубитељи лепих уметности", каже сликарка Опавски. Уметност су у Европи највише развили Грци и Италијани, народи који славе вино и винске богове. Представе чокота, грожђа и винове лозе веома су старе, у раном хришћанству симбол су Христа, а вино слави и барок. "Весела браћа, жалосна им мајка" Уроша Предића је позната а најуспелија слика у српској уметности посвећена винској поетици је "Италијански виноградар" Катарине Ивановић, која се ослања на стару представу Вертумнуса, римског бога годишњих доба, поља и винограда. Уметници са изложбе "Уметност и вино" баштине вишемиленијумску традицију, што даје дубљи унутрашњи смисао њиховом раду.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ПОГЛЕД ИСКОСА: Чудесне визије Игора Васиљева