НОВА збирка стихова "Анатомија усамљености" истакнутог песнике Вите Марковића (1936) објављена је и представљена у четвртак у СКЗ-у.

- Као сањар, у самоћи, тишини, свакодневно, питао сам се: "Вечно где ли је, да ли је у домету мојих лирских мисли?" С врха себе, свесно и подсвесно, читао сам време неба, време земље, трагао, тражио у себи вечно. Из дана у дан, с нагнућем у немогуће, хераклитовски, трудио сам се, нечујно да чујем, невидно да видим. И дању и ноћу, на путу ка вечном, сном, добрим намерама наоружан, у сучељавању са злом, никада нисам био сам, на мојој страни је увек био Бог. Ово би био на лирски начин, отворен говор, можда разговор са самим собом, оног који није никад имао у животу воље за слепу моћ, иако је у души носио бол, него је самостално чезнуо, тражио овоземаљски одсјај доброте, спокој - рекао је Марковић.

Прочитајте још - Бели Марковић: Без доброг пута нема нам ваљане државе!

Напомињући да овом књигом песник своди стваралачке рачуне, Милета Аћимовић Ивков је истакао:

- Свет сужених и замагљених видика, следећи осећања и "чисту душу", поетски субјект увиђа да је промена једина животна сталност и стога у завршници изриче својеврсну похвалу уму и стваралачком духу.