СВЕ убрзаније остајемо без највећих. Као да то није само због њихове старосне доби, него као да они одлазе брже и журније него што би то овом народу требало. Остајемо са све мање осведочених вредности пре него што су на помолу неке нове које би их могле заменити. Са сваким одлазећим великаном постајемо све скромнији, све сиромашнији - поручио је академик, архитекта Милан Лојаница, на скупу у среду у Српској академији наука и уметности, посвећеном сликару и вајару и члану САНУ Петру Омчикусу (1926-2019), који је преминуо 26. априла.

Говорници су у среду подсетили на велико и важно дело славног уметника, и, наравно, незаобилазну Задарску групу.

- Њихово сликарство било је исто што и њихова лична прича, оличење отпора према свакој врсти сврставања, односно, бескомпромисно тражење сопственог пута. Реч је о талентима изузетне врсте. Они своје слике нису правили или сликали него су оне, како се то каже, "саме отпадале од њих" - оценио је Лојаница.

Прочитајте још - САХРАЊЕН ПЕТАР ОМЧИКУС: У вечност испраћен сликар живота

Историчар уметности Јерко Денегри у свом говору осврнуо се на "париске дане Петра Омчикуса":

- Од тренутка припадништва задарском братству до дугих, усамљеничких париских деценија, опстао је радећи уметност по сопственој потреби, чувајући самосталну и апартну индивидуалну позицију - закључио је Денегри.

О лику и делу Петра Омчикуса у среду су говорили и академик Душан Оташевић и професор Лидија Мереник.