ПРВИ пут на београдском фестивалу појавио се пре две деценије с представом "Фрагиле" и одмах освојио срца (и награду) публике 33. Битефа. Вечерас ћемо видети његов нови позоришни предлог за размишљање, индикативног наслова "Младеж без Бога". У сећању гледалаца остале су још две сјајне представе свестраног загребачког уметника - "55+" и "А где је револуција, стоко"... Овог пута, нови наслов "Младеж без Бога", настао је у сарадњи његовог "Монтажстроја" и Загребачког казалишта младих, инспирисан истоименим романом Одона Фон Хорвата и "Херојима" Франка Берардија Бифа.

* Већ из назива представе наслућује се да је реч о младим људима који се никога не боје нити у било шта више верују?

- У Фон Хорватовом роману млади немају аутентичне вредности. У мом ауторском раду не поставља се питање имају ли их, већ о каквим је вредностима реч. Преиспитујемо постојање фашизма у 21. веку. Ствар је како ко на то гледа. Могло би се рећи да се ради о некој врсти фашизма дигиталне генерације. Ово је представа о младим масовним убицама који су екстремна манифестација савремених трендова: 18-годишњи Владимир Росљаков убијао је студенте на Криму још током рада на нашој представи, а само неколико недеља након наше премијере, Аустралијанац Брентон Тарант убијао је муслимане у име Европе на Новом Зеланду. А у име беле Америке и Европе исту ствар је урадио са Хиспаномериканцима и Мексиканцима Патрик Крусиус у Тексасу. Све остало, радије бих да публика сама утврди.

Прочитајте још - ПОЧЕО 53. БИТЕФ: Шетња градом "на даљински"

* Ако су то последице политичких, економских и културолошких кретања, који су узроци?

- Узрок је, како тумачи други извор ("Хероји" Франка Берардија) у истој неолибералној парадигми, односно социјалном дарвинизму: да побеђује јачи. Овакав став, у некој врсти прашуме, млади усвајају на много начина. Мислим да је то, пре свега, последица пораза левих политика у 20. столећу. Иначе, баш као и у роману, у нашем постдрамском комаду постоји и лик учитеља, те се поставља питање како учитељи пристају на такав систем, какве су вредности и опције данас - шта да се ради кад се више ништа не може урадити. Одон вон Хорват је имао наду. У представи "Младеж без Бога" наде данас нема.

* Каква је у таквим околностима одговорност породице?

- Конзервативци - а наша представа говори о конзервативној Европи - склони су тумачењу да породица више није права породица и да је у томе проблем. Али, заборавља се да она није само вредносна већ, пре свега, економска ћелија друштва. Да ли може више? Изворишта за ову представу углавном нуде песимистичке закључке. Јер, тешко је данас и размишљати о стварима као што су друштво, заједница, а камоли солидарност. Заборавили смо шта заједница уопште значи. Маргарет Тачер још је осамдесетих рекла да друштво не постоји, већ само појединци и њихове породице. Управо то сугерише неолиберализам. Ипак, друштво је много више од пуког збира појединаца или породица.

* Колико су се ствари промениле од времена Маргарет Тачер?

- У неолиберализму не видим разлику између данашњег доба и оног пре четрдесетак година. Слично је било и код нас у Југославији, далеко смо ми били од идеје комунизма. Сетимо се само осамдесетих година прошлог века, стабилизације, "стискања" радника и закидања на цени рада. Све је било исто као на Западу, само што су наши успут, и не случајно, поново "открили" и национализам. Памтимо их као златне године, а заборављамо колике су кредите узимале, како фирме тако и републике, темељећи сав пораст животног стандарда на задуживању.

Прочитајте још - Мило Рау: Европи се све враћа као бумеранг

* Где данас препознајете фашизам?

- Данас се у медијима много тога именује фашизмом, што је веома опасно. У Хрватској смо последњих година, по ко зна који пут од деведесетих, опет заглибили у дубоко блато историјског ревизионизма, док се у Европи нова генерација фашиста заснива на белохришћанском идентитету. Нема ту више "свастике", односно локални миленијумски неонацисти не користе више велико слово "У", нити су њихови непријатељи нужно Јевреји или Срби. Дакле, нова, млада нацистичка политика није створена на идејама историјског ревизионизма, већ пре свега на радикализацији и социјалном дарвинизму и идеји очувања хегемоније беле хришћанске Европе.

* Свет је депресиван и деструктиван, куда иде?

- Клатно је не десној страни. У свету у којем је превише људи и све мање ресурса, једина логика јесте како задржати хегемонију капитала, односно, на њему утемељених империја. А ми, мали народи са периферије, сигурно радије преферирамо да себе замишљамо као део беле Европе, а не као неке "црнце или муслимане".

НЕКА ЦРКНУ, У МРАКУ

- У ХРВАТСКОЈ је актуелно питање да ли ће се радити до 67. године. Земља нам изразито стари, као и Србија, па неко мора да ради за све те пензионере. Произилази да је оваква економија неодржива и неминовно условљава смањење права људи у трећем добу. То је логично. Јер, људи живе све дуже, млади одлазе из земље, а запослених је све мање. А логика дарвинизма налаже да се најслабији, односно они непродуктивни ако већ не одстране, онда свакако занемаре. Нек цркну у мраку, сами - каже Шепаровић, који је "трећем добу" посветио и представу "55+".

"ГОСПОДИН Р"

У ГЛАВНОЈ селекцији 53. Битефа вечерас ће бити изведена на матичној сцени и наша представа "Зашто је полудео господин Р", у режији Бобе Јелчића на сцени Југословенског драмског позоришта.