СА најпре четири антологије југословенске књижевности, а затим и пет антологијских избора српске прозе, свих девет књига на енглеском језику, Бранко Микашиновић се потврдио као најревноснији и најплоднији промотер наше писане речи на енглеском говорном подручју. Овај слависта српског порекла био је предавач на престижном Рузвелт универзитету у Чикагу, а радио је и као новинар у српској редакцији Гласа Америке.

Шездесетих година отишао је код тетке у Чикаго, почео студије рачуноводства, а онда се окренуо славистици. Као млад често је обилазио књижаре и био зачуђен да нема готово ниједне српске књиге.

- Изузетак је била антологија Павла Поповића из 1921., што ме подстакло да се и сам опробам као антологичар. Имао сам невероватну срећу што је моју идеју одмах прихватио Џек Стајнберг, власник врло угледне њујоршке издавачке куће "Твер", па је тако најпре објављена серија избора књижевности сада бивше земље - каже Микашиновић за "Новости". - После распада Југославије окренуо сам се српској прози и за последњих пет година изашло је у мом избору пет антологија: "Фантастична српска проза", "Одабране српске драме" (заједно са Дејаном Стојановићем), "Српска сатира и афоризми", "Одабране српске комедије" и овог лета "Велике српске кратке приче".

Најновији избор садржи 28 прича од исто толико аутора из 19. и 20. века, од којих су најстарији Стјепан Митров Љубиша и Милован Глишић, а најмлађи Горан Петровић и Александар Гаталица. Микашиновић каже да је бирао приче које имају универзална значења и домете, и објашњава:

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Сабрана дела српског писца на енглеском!


- Једино они који дуго живе у САД могу да схвате каква су интересовања тамошњих љубитеља књиге. Сигурно је да ће им бити мало теже да схвате наше приче из 19. века, јер казују о специфичном патријархалном животу, али сам сигуран да ће уживати у прозаистима 20. века. Приче Андрића, Павића, Пекића, Киша, Витезовића... Могу да се носе са најбољим остварењима овог жанра у свету.

На питање колико су наше књиге и писци запажени на енглеском говорном подручју, Микашиновић каже да у том погледу можемо бити сасвим задовољни:

- Све је почело са Ивом Андрићем који је српској књижевности отворио велика врата у Америци. Изузетан успех постигао је затим Милорад Павић, чији је "Хазарски речник" био велики хит и дочекан огромним похвалама. Одлично су прихваћене и књиге Борислава Пекића и Данила Киша, а последњих година у првом плану је Зоран Живковић, чији је успех више него импресиван. Најугледнији листови називају га "новим Борхесом" и "једним од највизионарнијих писаца фикције на свету", аутор који "ствара чудне универзуме".

Причајући нам шта је најактуелније и најзанимљивије у америчкој књижевној продукцији, саговорник указује на огроман успех романа Inland, чија је ауторка Теа Олбрехт (Теа Барјактаревић).


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ДА НАС СВЕТ БОЉЕ РАЗУМЕ: Матица српска покренула часописе на енглеском језику

БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТИ ПИСАЦА

АНТОЛОГИЈА "Велике српске кратке приче" Бранка Микашиновића биће представљена у подне у Народној библиотеци Србије, у оквиру проширеног програма 56. Међународног сусрета писаца који ће се одржати од 19. до 23. септембра. На скупу ће учествовати 24 писца из 17 земаља.

Богат програм ове манифестације у понедељак су на конференцији за медије у УКС представили Милован Витезовић, Александар Петров, Видак М. Масловарић и Миљурко Вукадиновић. У среду, у свечаној сали УКС, биће откривени барељефи у бронзи са ликовима Светог Саве, Вука Караџића и Петра Петровића Његоша, аутора вајара и писца Мирка Мркића Острошког. Барељефе ће открити Владан Вукосављевић, министар културе и Милован Витезовић, председник УКС. Истог дана биће одржан митинг писаца са Косова и Метохије, а свечано отварање Сусрета заказано је за 20. септембар, у 10 часова у Народној библиотеци Србије.