У ОКВИРУ трећег фестивала "Ћирилицом", чији су организатори Народна библиотека Будве и Удружење издавача и књижара Црне Горе, одржан је округли сто под називом "Књижевна имагинација и традиционално писмо". Један од организатора овог фестивала, песник Радомир Уљаревић је казао да организатори ове манифестације, као и већина грађана, деле велику забринутост за судбину ћирилице, јер њен живот обезбеђује трајање наслеђа на том писму, које ми као народ баштинимо.

- У том смислу, одрицање од писма је одрицање од наслеђа, а оно је највиша вредност за коју знамо. Јер, реч је о књижевном наслеђу и та чињеница нас обавезује да бринемо о њему и о тој књижевности - казао је Уљаревић. - Ћирилица доживљава по ко зна који пут ватрено крштење и прогон у многим земљама. Да ствари буду јасне, најтежи удар ћириличком писму чине они, који одступају од њега, они који неписањем, непрактиковањем ћирилице, практикују њено одбацивање. Некоришћењем ћирилице ми се вољно, или невољно опредељујемо против ћирилице. Одрицање од ћирилице је одрицање од аутентичне културе. То је порицање идентитета.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "Вог" уврстио изложбу Галерије Матице српске међу пет најбољих у Паризу“

Књижевник Мухарем Баздуљ је нагласио, да књижевна имагинација, нема везе са писмом, "јер када замишљамо своју причу, песму, роман, не замишљамо писмо".

- То значи да у смислу књижевне имагинације, писмо није примарно. Када је реч о ћириликном писму, распадом Југославије људи су почели да га се одричу и да се такмиче ко ће пре да га одбаци, што није оправдано. Познати хрватски економиста Бранко Хорват, још 1988. године казао је да ћирилица није само српско писмо, већ писмо свих Јужних Словена. Велика је срамота, што се ћирилица не негује, казао је том приликом Хорват. Ја бих рекао, да је културна срамота што се ћирилица не негује, казао је Баздуљ. - Привилегија је имати два писма. Ја бих на исти начин говорио за латиницу да је она угрожена, али није. Србија се неће и поред свега одрећи ћирилице. Она је привилегија, без обзира на то како се ви идентитетски одређивали.

За књижевника и књижевног критичара Маринка Воргића ово питање не може бити лишено утицаја политике.

- Питање ћирилице у Црној Гори везано је за српски национални корпус. Када год сам био у Црној Гори, сметало ми је што се ћирилица увек ставља у контекст нечега конзервативног, архаичног, анахроног. И све што је српско, када говоримо о овој врсти дискурса, углавном се сматрало таквим - казао је Воргић.

Публика је са пажњом пратила разговор

Професор др Александар Јерков сматра да прогон ћирилице представља "геноцид над писмом".

- Треба реаговати, разговарати, борити се и предузимати мере отпора. Ово је једна локална ендемска будалаштина, која међутим није без икаквог циља. А циљ је направити цензуру, оштар рез и спречити вас, да приступите сопственој прошлости и својим успоменама као нечем интимном, свом. То је свесно направљена намера, да поред осталог, решавате питање између Србије и Црне Горе, које је једно од најжалоснијих питања. Са друге стране намера је натерати људе да не буду оно што јесу, већ да буду нешто друго. Реч је о некој врсти болесног ума, који проналази начин, да своје политичке циљеве спроведе у дело - казао је Јерков. - Врло мирно бих прихватио када би грађани самоиницијативно, захваљујући цивилизацијском притиску, развојем цивилизације, престали да пишу ћирилицу јер им то одговара. Али ово није развој историјских односа и релација. Ово је злочин који се систематски спроводи над једним доменом културног идентитета.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: "Невен" припао Весни Алексић

ВЛАДУШИЋ: ЗАЛАГАЊЕ ЗА ЖИВОТ

ПОЛИТИЗАЦИЈА писма је могућа баш зато што писмо није само скуп знакова. Зато је књижевна имагинација јако важна, јер нам пружа могућност да чулно доживимо симболичку компоненту неког писма - сматра књижевник и професор Слободан Владушић. - Писмо се не мења јер неко одлучи да га промени. Промена писма је увек последица деловања одређених сила и промена се врши директно, или путем посредника. Симболички, смисао ћирилице би био залагање за живот насупрот изумирању.