ЈЕДНА од најдаровитијих пијанисткиња 19. века, чији су таленат поредили са Моцартовом генијалношћу, Клара Шуман - рођена је на данашњи дан 1819. године у Лајпцигу, у породици професора клавира Фридриха Вика. И баш ова чињеница одредила јој је музичку будућност, као што је рани развод родитеља умногоме утицао на њену женску судбину.

Клара је имала само пет година када је кућу напустила мајка Маријана, бунтовна млада жена коју је оптерећивао живот са строгим мужем, "педагошки" настројеним и између четири зида. Бригу о деци преузима отац и све своје амбиције усмерава ка малој Клари. Ноте је научила пре слова и већ годину дана касније стала на концертни подијум. Програм је био изузетно захтеван за дечји узраст, успех огроман, али је са првим наступом почео и њен прерани опроштај од детињства: убрзо је уследила и "премијерна" турнеја. Чудо од детета привлачило је пажњу на сваком кораку, а поносни отац пажљиво је планирао ћеркину каријеру.

Ипак, нешто није могао да предвиди: Клара Вик имала је само девет година када је упознала човека свог живота, очевог ученика - Роберта Шумана. Разбарушени младић био је сушта супротност строгом Фридриху, што јој је и привукло пажњу. Она је његову, пак, стекла тек кад се задевојчила у шеснаестој години. Очи целе немачке јавности већ су биле на младој пијанисткињи, о којој је Гете после концерта у Вајмару рекао да је "сирена која ће се убрзо приказати у свој својој раскоши". И док она, с једне стране, и даље живи по неприкосновеном очевом распореду часова, с друге, љубав према Шуману све је јача. Пошто је сазнао за њихову романсу, отац јој забрањује виђање (прижељкујући богатијег зета), бившем ученику чак припретивши смрћу:

"Ваш отац вам зарива у срце нож до корица... Осећам се као мртав и тако унижен да ми ниједна добра или лепа мисао не долазе на памет. Наоружајте се стрпљењем, имам поверења у вас. Држите се добро. Пошаљите ми коју нежну и умирујућу реч. Слушаћу вас као дете" - писао је Роберт.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Марина Абрамовић за "Новости": Немам времена да будем звезда


Велика љубав и упорност, уродиле су плодом: пар се венчава 1840, а у емотивном заносу Шуман је у првој години брака написао 130 песама за глас и клавир. Клара је и даље наступала са огромним успехом (од тог новца су се и издржавали), помало и сама компоновала и родила осморо деце! Колико је била поштована и вољена у својој домовини, сведочи чињеница да се њен лик нашао и на новчаници од сто марака.



Нажалост, Шуман убрзо показује знаке менталне болести (1854. је покушао самоубиство скоком у реку Рон), после чега добровољно пристаје да оде у санаторијум на лечење. Од тог тренутка, много штошта остаје под велом мистерије: док неки извори сведоче да је умро 1856. од последица сифилиса, други тврде да је смрт уследила због патње што је затворен у психијатријској болници. Ти исти, склони су да иду и корак даље, верујући да се "угасио" од туге што га је породица, на крају, одбацила.



ЉУБАВНА ЕТИДА

У ВРЕМЕ забране виђања, Клара је у Лајпцигу ненајављено свирала Шуманову Симфонијску етиду оп.13, као израз своје непролазне љубави:

- Свирала сам то јер нисам могла да откријем шта је у мојој души. Оно што нисам могла тајно, дакле, учинила сам јавно - рекла му је Клара.