ПРЕ више од века, једна Енглескиња, једна Швајцаркиња и једна Српкиња, снимиле су потресне фотографије ратних превирања на Балкану, након којих је букнуо цео свет. Њихова дела сада су се нашла на изложба у Галерији "Артгет" Културног центра Београд - "У земљи кипућег меса. Фотографкиње отвореног ума у Србији на почетку 20. века: Мери И. Дарам, Надежда Петровић и Катарина К. Штурценегер".

Реч је о ауторском пројекту историчарке уметности Милене Марјановић, уметничког директора овог излагачког простора специјализованог за фотографију. Грађа за изложбу потиче из више иностраних и домаћих институција, као и приватних збирки - Баварске државне библиотеке (Минхен), Краљевског антрополошког института (Лондон), Народне библиотеке Србије, Војног музеја, колекције Милоша Коларжа. Највећи број фотографија са ове поставке, први први пут ће бити приказан.

Прочитајте још - Надежда Петровић - хероина за штафелајем

- Заједничко овим трима женама је независан дух, отворен ум и срце, и вера у исправност одлуке да се посвете обелодањивању истине о тајновитом, често недокучивом менталитету брдовитог Балкана, скованом у лавиринту његове бурне историје - сматра Милена Марјановић. - Посматрањем њихових фотографија, углавном формата разгледница или мањих, уочава се предусретљивост и благонаклоност сељака, дисциплинованост и трпељивост рањеника, пожртвованост медицинског особља, родољубива истрајност жена и непопустљива борбеност ратника.

Енглескиња опседнута Балканом, Мери Идит Дарам, иза себе је оставила седам књига о Србији. Сплет околности довео је прво у Црну Гору, јер је по савету лекара морала да промени место боравка, па преко Трста и Далмације, стиже до Котора, а одатле, на коњу до Цетиња, затим Пећи, Дечана, Београда... Школована на Краљевској сликарској академији, поред немачког, француског и италијанског, говорила је и српски и албански. Апаратом kodak brownie фотографисала је мештане, куће, ношње, пејзаже, бележила обичаје и војне маневре.

"Надежда Петровић слика Везиров мост", колекција Милоша Коларжа


Наша сликарка и добровољна болничарка у балканским ратовима и Првом светском рату, у коме је већ 1915. положила и живот, Надежда Петровић, поред фотографисања портрета војника, интересовала се и за пејзаже. Ретко је, ипак, стизала да их снима, због обавеза које је имала око рањених и болесних. На овој поставци су и њене фотографије које се чувају на стакленим плочама у Војном и Народном музеју. Међу њима су предели "Призрен", "Бели Дрим", "Југ Србије", као и фотографије из Балканског рата 1913.

Прочитајте још - Надеждине страсти и пркоси

Захваљујући пријатељству са Катарином Јовановић (ћерком фотографа Анастаса Јовановића), Катарина Клара Штурценегер, која је завршила Учитељски факултет у Берну, у Србији је боравила у мисији Црвеног крста, током балканских ратова и у Великом рату. О том боравку написала је неколико књига на немачком језику. Дело "Србија у европском рату 1914/1915", илустровала је са своје 122 фотографије. У Народној библиотеци Србије чувају се три њене фотографије-разгледнице, које су део и ове поставке.

Катарина Штурценегер, "Поподневни одмор уз гусле", Народна библиотека Србије

ГЛАС ИСТИНЕ

ПРЕМА речима ауторке ове изложбе, Катарина Штурценегер је извештавала за неколико швајцарских листова, и то најпре под мушким псеудонимом - К. Албертини:

- Публицистичким радом, од којих је око 700 страна посветила српској тематици, допринела је да се чује глас истине о зверствима окупатора и херојској борби српске војске, истичући да је српска војска строго поштовала све међународне обавезе према ратним заробљениима, за разлику од аустроугарске и бугарске - наглашава Милена Марјановић.