САМО две године после свечаног отварања обновљене зграде на Ушћу, Музеј савремене уметности (МСУ) поново је под "реконструкцијом": на свих пет нивоа у току је адаптација простора за ретроспективну изложбу "Чистач", којом се Марина Абрамовић враћа у родни град из кога се пре више од четири деценије упутила у освајање уметничких врхова планете.

Према речима Слободана Накараде, в. д. директора МСУ, поставка, која ће се одвијати на 5.000 квадратних метара и због чијих припрема Музеј неће радити два месеца, нешто је још невиђено на овим просторима.

- Биће то спектакл, пре свега јер је Марина светска звезда, а њена уметност провокативна, али и због стандарда излагања које ће успоставити - објашњава Накарада за "Новости". - Тај веома висок ниво промениће целокупну концепцију организације изложби код нас, а истовремено, мораћемо да постанемо свесни тога да је то нешто што кошта. Изложбе више неће моћи да се праве тако што "возите 'јагуар', а сервисирате га као 'фићу'".

Када је у питању, за јавност провокативна и често помињана, висока цена ове поставке, Накарада каже да буџет још није дефинисан до краја, али ће се тачна сума знати до почетка септембра:

- Засада знамо да нова техника - 36 најсавременијих апарата, од којих ће неки остати трајно у власништву МСУ, док ће део отићи у друге институције културе - кошта око 300.000 евра. Толико кошта и адаптација простора. МСУ је сав у стаклу, што је за емитовање видео-радова отежавајућа околност. Реконструкцијом јесте предвиђено затамњење зграде, али је ова поставка захтевала промене и у унутрашњој архитектури.

Кустос изложбе Дејан Сретеновић је још на самом почетку сарадње пред уметницу изнео "преглед ситуације", чиме је она била одушевљена, јер, како је рекла, још није била у институцији у којој годину дана унапред постоји тако јасан концепт изложбе.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Марина Абрамовић: Ништа ме не везује за Србију

- Спровођење у дело тог концепта захтевало је и огромну папирологију и усаглашавање са свим могућим бирократским захтевима, од којих су нас многи временски кочили - предочава нам в. д. директора МСУ, и напомиње да додатну компликацију, у целокупном функционисању културе, стварају тендерске процедуре. - Исцрпљујуће је било и добити дозволе, не само за увоз, већ и радне дозволе за перформере. Национални биро за запошљавање, рецимо, тражио нам је и њихове дипломе.

ОСИГУРАЊE АКО хоћемо гостовања великих изложби у Србији, морамо да решимо тај суштински проблем, како платити осигурање. Ту тему сам покренуо и у разговорима који су представници наше културе имали са француским председником Макроном. Многи значајнији француски музеји су, рецимо, спремни да нам уз минималне накнаде уступе велике изложбе, а ми као институције, али и као држава, не можемо да за њих платимо осигурање - закључује саговорник.

Посебна ставка је осигурање, које је у овом случају огромно. Сваки Маринин рад кошта између 300.000 и 400.000 евра, а биће их изложено 120.

- Држава је за ову изложбу била веома издашна, издвојила је колико је могла, а то је 78 милиона динара - прича наш саговорник. - Све остало су покрили спонзори, о којима ћемо посебно причати, јер листа је велика. Неки су платинасти, неки златни, други су дали колико су могли, свима смо бескрајно захвални.

Поставка "Чистач", открива Накарада, у Београду, који јој је последња станица, биће проширена у односу на шест европских музеја у којима је претходно гостовала. Највише ће бити видео-радова, а биће и штафелајних слика из њених најранијих уметничких дана, које до сада нису приказиване. Посебан акценат стављен је на Маринин београдски период, када је радила при СКЦ-у (у конципирање овог дела је укључен професор Јерко Денегри), који прате документација и фото-документација.


- Пронађени су у архиви снимци неких радова из Београда о којима су до сада биле познате само фотографије - упућује нас Накарада. - Биће ту и предмета које је користила на светским изложбама, попут оне у МОМА. Одабрала је да прикаже и неке ретко виђане радове, попут "Плаве хаљине", која ће доћи из Њујорка. Имаћемо перформансе, мастерклас, предавања, а једно ће, 28. септембра, Марина одржати испред МСУ.

МУЗЕЈ 21. ВЕКА СВЕ службе музеја ангажоване су око ове изложбе, а екипа од 15 до 20 људи се већ дуже време бави искључиво њом. - Критиковали су нас што смо затворили музеј на два месеца, али није било другог начина, јер је требало скинути три изложбе, урадити модуле, развући жице, окречити... - објашњава наш саговорник. - Ситуација би била другачија да имамо још једну зграду, ону о којој се одавно прича, и коју зовемо "музеј 21. века". Овде нам је већ тесно.

Због вишезначности и атрактивности саме изложбе, која МСУ враћа на карту света музеологије, после десетогодишње паузе, очекују и велику посету. Интересовање већ има, а неке фирме најављују и групне посете. У МСУ се надају да ће пробити магичну бројку од 150.000 посетилаца за четири месеца. Ипак, нису све реакције позитивне...

- Наше цело друштво је поларизовано, па то није заобишло ни уметност, ни ову изложбу - сматра в. д. директора МСУ.

- Постоје две струје: једна која Марину доживљава као Холивуд и спектакл, и друга која је уважава као аутентичну представницу перформанса. Циљ уметности је да провоцира, а ви одлучите свиђа ли вам се то или не. Свакога дана гледамо поруке које добијамо преко друштвених мрежа, где има и оних погрдних. И то је застрашујуће за ово друштво. Много агресије постоји према стварима које не разумемо. Марина је отишла из ове земље и направила светску каријеру, а нама увек смета када неко наш успе. Завидимо му.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - "ЧИСТАЧ" У МСУ: Ретроспектива славне Марине Абрамовић

СТАТИСТИЧКА ГРЕШКА

ИМАМО дивне зграде за институције културе, добре услове за рад и лоше плате - мишљење је Накараде. - На буџету Републике има 2.700 запослених у култури, и ми смо смешна ставка, статистичка грешка. Ниједан министар културе до сада се није заложио да се статусно промени функционисање институција, у којима доктори наука, врхунски глумци и уметници раде за бедне плате.