ЛЕГЕНДАРНА редитељка Слободанка Цаца Алексић сахрањена је данас у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду у присуству породице, колега и поштовалаца њеног дела.

Глумица Сузана Лукић опростила се дирљивим речима испред капеле пре него што је поворка кренула ка гробу.

"О Цаци говориш док год можеш да причаш, а и то не би било довољно. Дошла сам као девојчица пре више од деценију у Пуж. Одмах ме је примила у своју породицу. Тај див од жене који ни тада није дозволио да се једно младо биће нервира, да не може да спава, да пати. Е, таква је била наша Цаца, Слободанка Алексић, та која је узела мене, њено будуће патуљче. Цаца у некима од нас није оставила само траг, она је оставила планине, мора, пространства... Наша Цаца и њен Бранко и њихов Пуж, наш Пуж", казала је Лукић.

Пре сахране данас је у Позориштанцу Пуж одржана комеморација поводом смрти Слободанке Цаце Алексић. Глумци различитих генарација су се на сцени у сузама опраштали од своје, како су редом наводили, "позоришне мајке", а њен животни партнер Бранко Милићевић Коцкица видно потрешен кроз сузе је најавио оснивање награде "Слободанка Цаца Алексић" за најбољу режију представе за децу.

"Дародавац који је желео да остане анониман одлучио је да заједно са нама установи награду па ће редитељи најбоље представе за децу сваке године добијати "Цацу" казао је Милићевић и додадо да ће лично председавати трочланим жиријем који ће сваког септембра додељивати награду.

Пред публиком у којој су се нашли истакнути драмски уметници попут Предрага Микија Манојловића, Тање Бошковић, Тихомира Станића смењивали су се пре свега млади глумци који су говорили о својим искуствима у стварању представа у Позориштанцу Пуж.


Милан Чучиловић је казао да је Цаца за све глумце у Пужу била друга мајка.

"Увек је била за нас ту, нарочито када смо у неком тешком проблему. Прва нам је помагала" казао је Чучиловић и потом прочитао песму Бранка В. Радичевића "Кад мати бије".

Игор Дамјановић је напоменуо да није навикао да буде на тој сцени када неме деце у публици.

"Празан сам на овој сцени. Једном је на проби мени и Милошу Тимотијевићу казала да смо празни на сцени. Ето сада знам шта значи бити празан на сцени. Радост, тугу, проблеме све смо делили са Цацом. Каже неко да Цаца и Бранко нису имали децу..., а шта смо ми ? Хвала ти Цацо за све", казао је кроз Дамјановић.


Софија Јуричан је истакла да се осећа као чедо које је изгубило своју мајку.

"Онакав ауторитет уроњен у толику радост, такав борац са толико емпатије, тврдоглавост и неодустајање у жељу да баш нама удовољи, уметник и ерудита у онаквој куварици... Неумољивост и строгост у толико топлине и неумољивости. Све је то била наша Цаца", казала је Јуричан.

Окупљени у позоруштанцу Пуж имали су прилике да виде и делове телевизијских емисија у којима Цаца говори о позоришту и животу, као и њене фотографије из приватне архиве...

Комеморацији у Позориштанцу Пуж између осталих су присуствовали Андреја Младеновић помоћник градоначелника Београда и градски секретар за културу Иван Карл.


















Редитељка Слободанка Цаца Алексић преминула је 14. августа после кратке и тешке болести. Рођена је 1941. године у Београду. Почела је да режира у Зрењанинском позоришту, а затим у Атељеу 212, у Народном позоришту, Београдском драмском позоришту.

Са супругом Бранком Милићевићем основала је Позориште Пуж, чији је била први директор све до 2005. године и у коме је радила до своје смрти. Представе за децу које је режирала имале су огроман успех о којем сведоче и бројне награде.