Архитекта др проф. Предраг Пеђа Ристић био је филозоф и песник простора. Највећи део његовог опуса био је усмерен на сакралне амбијенте који су представљали "духовне просторе" и захтевали посебан философски приступ решавању њиховог устројства. Тај невидљиви аспект чврстих грађевина за њега је био много важнији од њиховог материјалног садржаја.

Размишљање о суштини грађевинских облика на овом простору за Пеђу Ристића простире се од праисторијских концепата Лепенског вира (тема његовог доктората), до духовних пространстава средњовековних црквених објеката. Његова решења увек су била неконвенционална, маштовита, необична и неочекивана, често сасвим радикална. Упитан за проблем решења конкурса париског кварта Ла Вилет, осамдесетих прошлог века, Пеђа је храбро предложио да се цео кварт потопи и претвори у језеро, а да постојеће грађевине остану као острва.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Предраг Пеђа Ристић отишао у легенду

Пеђа Ристић је био вршњак и пријатељ мог оца Милоша Ћирића. Отац ме је, као десетогодишњака, често водио у галерију Графичког колектива, тако да сам, средином шездесетих, био сведок градње легендарног Пеђиног пројекта унутрашњег уређења Галерије, саздане од природних материјала који су истицали фини папир са руком изделаним отисцима. Пеђин концепт је био заснован на чистој геометрији, структуриран према опредмећеним апстрактним музичким облицима. Чувени детаљ биле су необичне "наизменичне" степенице које су водиле на галерију Галерије. Дрветом обложен галеријски простор који је Пеђа ручно израдио, током седамдесет година постојања Галерије био је домаћин и промотер бар хиљаду важних изложби, од којих велики број капиталних. У сећању страних излагача и милиона туриста Галерија Графичког колектива остајала је у драгом сећању.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Протомајстор српских храмова

Очигледно несвесна уметничког и историјског значаја тог јединственог ентеријера, власт је допустила да се ова јединствена локација уништи а простор профанизује. Тако је у години прославе седамдесетогодишњице, Графички колектив "награђен" одузимањем свог јединственог традиционалног простора и осуђен на сељакање по другим, срећнијим, галеријама. Пеђин ентеријер је, приватном иницијативом, пажљиво расклопљен и похрањен у један од депоа пријатељског студија "Авала филма" у Кошутњаку. Постојала је идеја да се овај ентеријер учини расклопивим и да се тако омогући овој малој "протераној" галерији да путује земљом и светом као гост великих музеја и галерија.

Степенице у галерији Графичког колектива / Фото З. Јовановић


На молбу Пеђе Ристића Графички колектив је пристао да та дивна "дрвена грађа" пређе у његове руке, тако да се очекује да Пеђини наследници на некој локацији реконструишу овај простор који би могао да буде заслужени легат Предрага Ристића.



Драган Хамовић

ОДЛАЗАК ПЕЂЕ РИСТИЋА


Одлазак је, неком, друкчи вид присуства,

Као код Предрага Ристића, Исуса.

У доба кодова и моћних дискурса

Држи се дискурса васкрсно искусна.

Човек инокосни, човек иконосни,

Чудеса проноси, свет боље подноси.

Изнађен наставља, трагом до нетрага,

Ка лику потпуном Исуса Предрага.


Путања мајстора, тако недсутна,

Мапа је градивним тачкама посута.

Здање до здања, сам себе сустигне

Озвучен јекама више акустике.

Сам се до темеља сруши па подигне:

Пројектант храмова чисте надлогике.


Иза свих метежа, срећа и раздора,

Прозива надлежна инстанца надзорна

Да Лику зађе, пун дечјег зазора,

Првог архитекте и протомајстора.