Последњих годину дана вредност некретнина у српској престоници скочила је 10 процената. У периоду од само три године забележен је раст цена невероватних 30 процената. Иако стандард становника Србије није порастао, цене станова у Београду далеко су надмашиле Сарајево, а нешто мање Загреб. Тренд Београда прате Нови Сад и Ниш, а посебан случај представљају Златибор и Копаоник. Луксузни станови, попут оних на Дедињу, продају се по 4.000-5.000 евра по квадратном метру, што је још увек ниже него у Бечу где квадрат кошта од 6.000 до 10.000 евра, Москви око 7.000 евра или у Паризу где се бележе цене станова у распону од 9.000 до 40.000 евра по квадратном метру. Али шта је утицало на раст вредности некретнина у Србији?

Каматне стопе на стамбене кредите никад нису биле повољније и износе од два до 2,5 процената, што је упола ниже у односу на период пре неколико година. Месечна рата стамбеног кредита данас је нижа од цене рентирања стана. У Србији је све израженији деценијски пораст прилива становништва у градове, посебно у престоницу, што доводи до потражње стамбеног простора. Срби из дијаспоре, Косова, Босне и Херцеговине и Црне Горе све више се одлучују да улажу капитал у некретнине у српској престоници. Београд бележи пораст броја туриста из иностранства који чешће закупљују станове, па је присутан тренд улагања у некретнине ради издавања "дан на дан". Велики број нелегалних грађевина смањује избор за куповину некретнине, што утиче на повећање цене. У Србији је могућност пословног улагања средстава грађана мала и ограничена. Домаћу производњу и тржиште преузеле су стране компаније, па се грађани опредељују да новац, уместо у неповољну штедњу, улажу у некретнине, а не у приватан бизнис. Међутим, да ли су наши градови спремно дочекали бум цена некретнина?


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Дневник заблуда: Споменик културе

Генерални урбанистички план престонице израђен је рестриктивно. И даље је изражен хроничан недостатак грађевинског простора. У Београду буквално не постоји могућност градње индивидуалне стамбене куће. Делимично хумано становање мале густине могуће је остварити само у удаљеним приградским насељима. Али и тамо се граде вишеспратне колективне зграде, што је недопустиво. Стандард становања у приградским насељима требало би да буде бољи, али је драстично лошији у односу на центар због недостатка инфраструктуре. Снабдевање је лоше, нема дечјих вртића, школа, спортских и културних центара.

Али забрињава тренд "посламљивања града". Београд се све више суочава са проблемима повећања густине становања, пробијања дозвољених висина зграда, недостатком гаража и паркинг места, уништењем зеленила и паркова насталих дивљањем инвеститора. Дедиње, некада елитно место мале густине насељености, вила и дворишта, данас је "посламљено" вишеспратницама. У градовима влада општи хаос у којем архитекти и урбанисти губе битку са све моћнијим инвеститорима.