На Балкану се крађа историје понавља

KРАЂА историје је уопште велики проблем, а посебно на Балкану, специјално од "елите" новонасталих државица после распада Југославије. Ретко где се у свету садашњост и прошлост преплићу као на Балкану. На том граничном простору сударале су се цивилизације, ту је граница Источног и Западног Римског царства, граница између католичког и православног света, и коначно, ту је граница која дели крст од полумесеца, бојно поље у 19. веку турског, османског и западног утицаја, а после Другог светског рата, бојно поље између Истока и Запада.

Овако историчар др Момчило Павловић, директор Института за савремену историју, коментарише изјаву премијера Северне Македоније Зорана Заева, који је у интервјуу за грчку телевизију "Алфа", изјавио да су "Македонци покушали да присвоје светску, балканску и туђу историју, не марећи како то утиче на суседе". Његова изјава изазвала је снажне реакције на друштвеним мрежама. Док грађани Северне Македоније оптужују свог премијера да је то изјавио да би се додворио суседима, критичари подсећају да су милиони евра потрошени на нове споменике којима се "доказује" да македонска нација вуче корене из антике, а не од Словена. То су били покушаји грађења новог македонског идентитета, јер су Грчка и Македонија биле у спору око права коришћења имена још откако је бивша југословенска република прогласила независност 1991. године.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ерићеве песме из "Полетарца" у новом издању

- Ако су Македонци Хелени, односно Грци, онда они имају право на античку историју, посебно историју хеленизма - каже Павловић. - Ако су пак Словени који су заузели простор некадашње античке Македоније, онда се данашња Република Северна Македонија и Македонци не могу идентификовати са античком баштином, сем што трагови античке прошлости постоје на територији ове државе.

Павловић подсећа да је простор данашње Северне Македоније само мали део географског појма Македоније, који је заузимао простор у Бугарској (Пиринска) и Грчкој (Егејска Македонија):

- Само се на простору Вардарске Македоније, до 1941. Јужне Србије, развила посебна нација и посебна држава после распада Југославије. Споменици српске средњовековне државе и царства расути су и по простору Северне Македоније. И нема никавог смисла да се укупна српска баштина на тим просторима брише или присваја. То је српска историјска баштина на простору друге државе, Северне Македоније, коју Србија признаје као посебну државу, а народ као посебан народ.

Зоран Заев / Фото Танјуг-АП

Спорења са суседима Македонци имају и око језика. Бугарски лингвисти тврде да не постоји македонски језик и да је то само дијалект бугарског, са извесним бројем различитих речи. А шта на то кажу наши лингвисти?

- Мора се рећи да је Блаже Конески, творац новог македонског језика, направио неку врсту идеалног споја између два језика - узео је српску лексику, а бугарску граматику - каже проф. др Милош Ковачевић. - Међутим, Македонци су писцу Анђелку Крстићу (1851-1952) нудили да буде представник македонског реализма и модерне књижевност, и то је најбољи показатељ да се у то доба јужни српски говори и македонски уопште нису разликовали. Оно што се звало македонским језиком од већине српских лингвиста, посебно дијалектолога, сматрано је српским. И данас је велики број оних који сматрају да је македонски српски народни језик.

А зашто га данас више присвајају Бугари, него Срби, Ковачевић објашњава:

- У основи тог језика је бугарска граматика. Комунизам је створио не само македонску, већ и црногорску нацију. И у то време су ова питања била готово забрањена тема. Мислим да и данас имамо много већих проблема са српским језиком, да нам Македонци готово уопште нису интересантни. Поред свих могућих проблема које имамо са српским идентитетским националним критеријумима, који се тичу лингвистичке суштине српског језика и односа према ономе што се зове црногорски, босански и хрватски, укључивати проблем македонског је непрактично, без обзира на то колико историјских основа постоји. Ипак, то је тип језика којег Срби не би смели да се у правом смислу историјски и дијалектолошки одрекну. Унеско потеже питање торлачког језика, а то су косовско-ресавски дијалекти, признати као тимочки. Они код нас припадају староштокавским дијалектима, који само због цепања српског језичког простора данас неки желе да прогласе посебним језиком.

Скопље / Фото М. С.

НЕСИГУРНИ ИДЕНТИТЕТ НАРОДА

СПОМЕНИК Александру Великом, Скендербегу, барокно Скопље... У македонским градовима никли су споменици херојима класичне старине, а македонска влада је финансирала и издање Историје македонског народа, у коме пише да Македонци не потичу од Словена, како се раније тврдило, већ од Македонаца из античког периода.

- То раде да би несигурни и угрожени идентитет народа и државе утемељили у дубоку прошлост, која би потврдила њихово битисање на тим просторима - сматра Момчило Павловић. - По принципу: ко је најстарији народ на Балкану тај има и највећа права на простор. Македонци од туђе историје треба да узимају оно што их спаја са суседима, да брижљиво чувају баштину осталих народа на свом простору и да на томе граде имиџ.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ: Ана Мариа Роси после успеха филма Ајвар: Велике теме најбоље се причају кроз мале приче

ЕТНИЧКО ПОДВАЈАЊЕ

- ЧИЊЕНИЦА да су разни народи заузимали једну исту територијалну целину, и оставили видне трагове, ослабиле су географске особине спајања и прожимања народа - каже Момчило Павловић. - Тако је географски положај у великој мери одређивао историју свих балканских народа и држава, од најранијих времена до данас. Посебно у 19. и 20. веку. Зато и данас историјским развојем формиране разлике, навике и културно наслеђе, а посебно настојање да се бивше југословенске републике као државе етаблирају у дубоку прошлост, доприносе етничком подвајању и сукобљавањима на Балкану.