УЗ помоћ савремене технологије, тридесет година пошто је напустио овај свет, како легенда каже, слушајући оперу "Тристан и Изолда", Салвадор Дали (1904-1989), сликар, графичар, вајар, сценограф, дизајнер, писац и уметнички супрестар, је - "оживео". Виртуелни Дали дочекује и испраћа госте у музеју на Флориди, који поред оног у његовој родној кући у каталонском Фигерасу (у којој је и умро), носи име славног надреалисте.

Овај призор, којим музеј обележава три деценије од његове смрти, у себи је сјединио ефекат шока, морбидности, заумности и кича, а вероватно би се зато допао уметнику, кога многи сматрају и утемељивачем перформанса. Јер, читавог свог века, јавно, али и приватно, брисао је границе између живота и уметности, јаве и сна.

Све је - од његове појаве, укључујући шарене прслуке и шиљате бркове (после недавне есхумације због утврђивања очинства, агенције су јавиле да су и даље у истом положају), преко неизмерне и нетипичне љубави према десет година старијој Гали (преотео је од песника Пола Елијара), до ексцентричних јавних наступа и дела која су продирала до снова и још дубље у људско несвесно - деловало тако да гледаоца не остави равнодушним. Али, уз ове "спонтане", изводио је и смишљене перформансе, па је на отварању њујоршке Галерије модерне уметности, уживо осликавао једног коњаника, док га је пратио фламенко гитариста, уз песму која хвали његову генијалност. Са Галом се рађао из јајета уз морску обалу, држао говор у ронилачком оделу у пратњи два хрта, али и сркао лабудово јаје, из кога су навирали мрави...

Прочитајте још - Мој пријатељ Салвадор Дали

Иако је био избачен са Ликовне академије "Сан Фернандо", зато што је предводио студентску побуну, историчари и теоретичари уметности највише вреднују његове слике, скулптуре и графике. Поводом три деценије откако је умро (иако није веровао у смрт као појаву), широм света приређено је више изложби, а дела су му први пут представљена и у Минску, у Белорусији. Почетком јула је у Монаку, у "Грималди форуму" отворена је велика ретроспектива "Дали, историја сликарства" која обухвата радове од 1912. када му је било тек осам година, до 1983. године.

"Велики мастурбатор" Фото ЕПА


На 4.000 квадратних метара изложбеног простора представљене су све мене у његовом ликовном развоју, од експеримената са импресионизмом, кубизмом, метафизичким сликарством и апстрактном уметношћу, до укључивања у покрет надреалиста. Ту су и она којима се, на Галина наговор, враћао утицајима ренесансе и класицизма. Изузетно је ценио Вермера, Рафаела и Веласкеза, а од уметника 20. века, Пикаса, Марсела Дишама, а касније и Ендија Ворхола. Поставка у Монаку завршава се управо Далијевом анализом утицаја ових великана на развој уметности.

Фото ЕПА

Прочитајте још - Салвадор Дали зарађуjе милионе

У галерији "Дали Париз", годишњицу су обележили поставком "Смрт и бесмртност", на којој су представљене графике из циклуса "Рецепти за бесмртност", док су у италијанском граду Матери изложбу "Салвадор Дали: Упорност супротности", поделили у две цркве - Девице Марије и Светог Николе Грчког, а њоме су представљене везе које је уметник имао са Италијом још од 1935. године.


"Предсказање грађанског рата" Фото ЕПА


ГЕНИЈЕ ОД ШЕСТЕ ГОДИНЕ

ОД моје шесте године постало ми је сасвим јасно да сам генијалан и морам признати да свест о томе, која из дана у дан бива све јача, изазива у мени осећање, чија ми је постојаност изванредно пријатна, записао је Дали у својој чувеној аутобиографији "Ја сам геније". Аутор је и "Тајног живота Салвадора Далија", као и романа "Скривена лица" (на шта га је подстакао пријатељ Федерико Гарсија Лорка). Са Буњуелом је написао сценарио за "Андалузијског пса", а Хичкок га је позвао да за филм "Зачарана" направи сцену сна. У позоришту је сарађивао са Питером Бруком и Лукином Висконтијем.