ЗАГРЕБ

ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА "НОВОСТИ"

УЗ Врдољаковог "Генерала" на 66. филмском фестивалу у Пули највећу пажњу изазвао је играно-документарни филм младе редитељке Дане Будисављевић "Дневник Диане Будисављевић", који је у четвртак премијерно приказан. То је снажна прича о Аустријанки која је у НДХ, стављајући властити живот на коцку, спасла више од 10.000 српске деце која би иначе завршила у злогласним усташким логорима.

Пројекцији дуго очекиваног филма присуствовао је и Милорад Пуповац, доскорашњи председник Српског народног већа у Хрватској и посланик у Сабору, митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Огњен Краус, председник Јеврејске општине Загреба, али изостали су други високи гости из политичког живота Хрватске. У пулској Арени, како преносе агенције, филм је гледало више од 4.000 људи.

Уз Алму Прицу која тумачи насловну улогу, у филму играју и Игор Самобор, Мирјана Карановић, Урша Раукар, Вилим Матула... Ово дело је настало у копродукцији више филмских кућа из Хрватске, Србије и Словеније.

Филм је изазвао снажне реакције публике, јер су историјске истине јаче од сваког филмског захвата у којем се покушава поручити нешто са идеолошког плана. У филму Дане Будисављевић нема идеологије, сама истина толико је сурова и тешка, да нема ни потребе додатно интервенисати. У временима када десничарски кругови у Хрватској свим силама настоје фалсификовати прошлост, није уопште чудно да се јавио Игор Вукић, један од протагониста писања "нове" историје, који протестује што је снимљен "још један филм као пример противхрватске пропаганде плаћен хрватским новцем".

Иако имају иста презимена, редитељка до тренутка почетка снимања филма није знала да је преко мужа Диане Будисављевић, лекара Јулија Будисављевића њена даља рођака. Да игра судбине буде још занимљивија Данин отац, познати архитекта Бошко Будисављевић, пореклом из Лике, рођак је Николе Тесле. А да није снимљен овај потресни филм о Диани Будисављевић и данас би мало ко, бар у Хрватској, знао о херојству једне жене која се супротставила окрутном Павелићевом крвавом режиму у спасавању несрећне деце.

Сцена са српском децом која је потресла публику у пулској "Арени"


Диану Будисављевић није мазила ни нова власт успостављена 1945. године и Озна јој је одузела сву документацију, међу којој је био и списак козарачке деце, чуван и у сефу загребачког надбискупа Алојзија Степинца. Новој власти није одговарало да сва заслуга за спасавање деце иде неком ко није био део комунистичке власти, а уз то и Аустријанки. Разочарана Диана, након свега што је прошла да спасе што више деце, отишла је у Аустрију где је рођена и тамо сакрила ратни дневник који је водила од 1941. до 1945. године.

Диана Будисављевић


Након Дианине смрти, унука Силвија Сабо пронашла је дневник писан на немачком, али требало је да прођу године да би био објављен у Хрватској. Деведесетих тема спасавања српске деце није била у првом плану, па је дневник објављен тек 2003, али све је урађено да се о храброј жени што мање говори, а да се драматични догађаји са Козаре 1942. године забораве. Све до филма који у екстремно десним круговима сигурно неће бити добро дочекан.

Фото: Филмски фестивал у Пули


Након што су Немци у лето 1942. уз помоћ усташа протерали српско становништво са Козаре и околног подручја у збегу је завршило готово 70.000 људи, међу којима око 12.000 деце. Њих су усташе отимале од мајки, биле су то стравичне сцене, да би деца завршила у дечјим логорима у Сиску, Јастребарском и код Крижеваца. Због болести је само у Сиску умрло више од 1.000 деце, а онда на сцену ступа Диана Будисављевић и уз помоћ партизанских илегалаца и Камила Бреслера, човека из усташког режима, чини све да ту децу спасе.

Из филма "Дневник Диане Будисављевић"


Редитељка Дана Будисављевић користила је сведочанства преживеле деце, од којих су нека пронашла родитеље, а већина то није успела, јер су усташе брутално убиле њихове родитеље у Јасеновцу и на другим стратиштима. У филму је приказан и оригинални материјал који је снимила усташка пропаганда из "Хрватског сликописа", на којој се виде потресне сцене изгладнеле и болесне деце, а како је тај снимак уопште настао у временима када се све приказивало да је бајно и дивно, мало ко данас може да разјасни. Редитељка је користила и интервјуе које је водила уочи снимања филма, а посебно је занимљив лик Татјане Маричић, илегалке и партизанке, којој је након рата приписана сва заслуга за спасавање деце, док је Диана стављена у други план.

Дана Будисављевић



ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Свет треба да чује за Дианин подвиг





ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Хероина спасавала децу из пакла хрватских логора



СЕРИЈА О НДХ У БУНКЕРУ

ТО да се Хрватска телевизија не изјашњава хоће ли филм приказати, на шта су се жалили аутори филма најављујући и петицију, не зачуђује када се зна да је у бункеру серија снимљена о НДХ и усташама, коју је ХРТ наручио и продуцирао.

Хрватска телевизија одобрила је и платила документарни серијал "Независна Држава Хрватска", а на крају, након опсежних припрема и снимања, сада је на чекању. Било је предвиђено шест наставака, а др Хрвоје Класић, један од аутора и сценариста, предложио је да их буде дванаест. Иако је цео пројекат започет пре четири године, све је закочено у монтажи и постпродукцији, а на ХРТ-у су рекли да се не ради о нежељеном пројекту, већ о плану производње и контроли трошкова.