ЧЕТИРИ књиге из нове едиције "Поетика" посвећене тумачењима књижевних дела, у издању "Албатроса плус", представљене су у четвртак у Вуковој задужбини: "Књижевнокритичка мисао Љубомира Недића" Милана Алексића, "Магични реализам Слободана Џунића" Данијеле Констадиновић, "Српски писци прошлог и садашњег времена" Младена Весковића и песничка биографија Миодрага Павловића, "Сведок васкрсења" из пера Радована Поповића.

Објашњавајући разлоге за покретање едиције Јагош Ђуретић, директор "Албатроса плус" је указао на потпуно измењену културну климу која је довела до осиромашења духовности. Нове генерације ослањају се на "Гугл" и интернет, а доминирају комерцијалне књиге, чији су аутори најчешће са естраде. Већ две деценије културна политика не мари за издаваче, па се више узима од књига него што се књизи даје.

Уредник едиције др Радивоје Микић истакао је да два дела покушавају да исправе велике књижевне неправде. Према Љубомиру Недићу (1858-1902), који је у своје време ударао на ауторитете какав је Змај и крајем 19. века покренуо први модерни књижевни часопис "Српски преглед". У својој студији Милан Алексић је желео да покаже како је овај есејиста тумачен на потуно погрешан начин.

- Познато је како смо седамдесетих година сви били заљубљени у латиноамеричке писце и њихов магични реализам. А имали смо га у сопственој средини, само га нисмо препознали, у лику Слободана Џунића (1921-1998) који је писао још педесетих година. Његов роман "Ветрови Старе планине" је истинско ремек-

-дело. Код других смо тражили оно што смо у нашој култури имали, а тога нисмо били свесни. Џунић је велики писац који чека да буде стављен на место које му припада - рекао је Микић.


ЖИВОТНИ ПУТ ВЕЛИКАНА

У књизи сабраних студија и огледа Младен Весковић је показао интересовање за књижевне феномене различитог типа, различите проблематике и различитог времена настанка, наводи рецензент др Бошко Сувајџић. Врсни књижевни биограф Радован Поповић је описао живот Миодрага Павловића, великог песника, есејисте, путописца, драмског и прозног писца, преводиоца. У причи о њему, Поповић је показао како изгледа живот великог песника изнутра и указао на чињенице важне за сагледавање историје српске књижевности друге половине 20. века, рекао је Микић.