КРОВ атељеа на тринаестом спрату зграде у Улици Симе Игуманова, надомак Јужног булевара, у којем већ пола века ствара вајар Славољуб Цаја Радојчић, полако посустаје пред хировитим временским приликама. Ни скоро пола године од када су "Новости" писале о прокишњавању у овом простору, ништа се није променило.

Прочитајте још: СПОМЕНИК НАРОДНОГ ХЕРОЈА У КОРОВУ: Шпанца више не чувају ни чобани

- Кофе и лавори су ми увек при руци јер приликом сваке кише све буде мокро. Цртеже сам склонио пошто су били угрожени. Једино још радим на скулптури Николе Пашића од гипса, којем не смета много када се накваси - прича, за "Новости", Радојчић.

Иако угледни уметник и дугогодишњи професор Факултета ликовних уметности налази начин да се нашали, ствари су далеко озбиљније.

- Вода све више продире до инсталација кућишта за лифт. Чекам само када ће се лифт зауставити или када ће се догодити кратак спој - узнемирено каже вајар. - И друга оштећења су се проширила. Са плафона отпадају креч и малтер. Туга. А само желим да поправим кров.

Прочитајте још: Срамота је да немамо споменик жртвама НАТО бомбардовања

Од остварења те жеље за основним условима за живот и рад Славољуба дели добра воља надлежних, тачније Градског стамбеног предузећа. Као вишегодишњи закупац који редовно плаћа кирију и трошкове одржавања зграде, он им се обратио када се појавило прокишњавање. Начињен је и записник у коме је констатовано да је цурење веома опасно и да мора да се санира.

Влага уништила простор

- Долазили су поново из Градског стамбеног пре више од месец дана. Мерили раздаљину посебним апаратом, посматрали зидове и обећали да ће бити сређено, али још ништа. Основна права на рад су ми угрожена због неодговорности других - истиче уметник.

У фебруару је Градско стамбено, увидом у своју евиденцију, утврдило да су им се станари предметне стамбене заједнице, са захтевом за поправку крова, обратили крајем 2018. године. Њихове стручне службе излазиле су на терен, а ово предузеће је саопштило да ће радови бити изведени чим временске прилике омогуће безбедан рад, које подразумевају суво време без падавина, леда и јаког ветра.

Иначе, Радојчић је уз неколико других уметника 1969. године, свој радни простор, на врху зграде са које се види цео Београд, добио на конкурсу. Атељеи су припали и Даници Антић (1910-1989), Градимиру Петровићу (1935-2001) и Момчилу Моми Антоновићу (1938-2019).

ЗАПАЖЕНА РЕТРОСПЕКТИВА

ВАЈАР Славољуб Радојчић активно ствара и излаже радове, а прошле године је одржана његова редукована ретроспективна изложба "О херојима и антихеројима" у Галерији Културног центра Београда. Тим поводом награђен је признањем "Сава Шумановић" за ликовну уметност, које му је уручено почетком марта у Новом Саду.