У изузетно добро осмишљеној едицији романсираних биографија "Највећи српски добротвори", у осам књига, чији је аутор Миломир Краговић, писац, новинар и публициста, а издавач "Књига комерц", изашле су прве четири: "Видовити пастир из Идвора" (о Михајлу Пупину), "Кућа духовне ватре" (о Сими Андрејевићу Игуманову), "Благо у тестаменту" (о Николи Спасићу) и "Дунавски капетан нежног срца" (о Миши Анастасијевићу).

- Када сам пре неколико година почео да истражујем ко су највећи српски добротвори, нисам ни претпостављао да је тако мало докумената и премало књига о људима који су све што су стекли несебично даровали свом отечеству. По први пут се, тек сада, објављују засебне књиге, комплетне биографије о Николи Спасићу, Луки Ћеловићу, Сави Поповићу Текелији и Сими Андрејевићу, што најбоље говори о томе колики је наш грех. Али, ево, њихова дела надилазе векове - каже Краговић, за "Новости".

Приликом писања аутор се држао свих значајнијих чињеница из живота и рада наших највећих добротвора, али...

- Трудио сам се да то не буде сувопаран фактографски збир, већ занимљива романсирана прича о људима који су радили, стварали и поклањали. Они су живели у турбулентном 18. веку и првој половини 19. века. Скромни људи великог срца, људи који су имали визију и били веома наклоњени својој отаџбини.

Тако читаоци могу да сазнају за мало познату чињеницу да је Никола Спасић (1838-1916) огромно богатство стекао на шивењу опанака и гуњева, и својој земљи оставио тадашњих 50 милиона долара.


Прочитајте још: Станоје Маркељић - један је од највећих добротвора у Горњем Милановцу


Поређења ради, Алфред Нобел је иза себе оставио 46 милиона долара, од којих се додељују чувене награде. Законом о национализацији из 1958, сва Спасићева заоставштина, од неколико ексклузивних зграда у Кнез Михаиловој и више од 100 станова у центру Београда, одузета је, као и имовина свих других доброчинитеља, а нестали су милиони динара који су били на рачуну тадашњег Привредног друштва. На срећу, последњих година полако се враћа отета имовина и обнавља рад Задужбине Николе Спасића, која је само у прошлој години за многобројне донације издвојила више од 12 милиона динара.


Богословија у Призрену

Један од најбогатијих трговаца сољу у Европи крајем 18. и почетком 19. века Миша Анастасијевић (1803-1885), чувени Капетан Миша, имао је више од 200 кућа, 10.000 хектара земљишта, 74 лађе за превоз робе, 37 камарашија (пристаништа на Дунаву) и 18 милиона дуката у готовини. Процењује се да је вредност његове трговачке империје износила два милиона динара. Много је стекао, али је много и делио: финансирао је штампање капиталних дела, помагао Илију Гарашанина, Матију Бана, Вука Караџића и многе друге српске ствараоце. Године 1863. написао је Завештајно писмо министру просвете и црквених послова Кости Цукићу, и за потребе просвете поклонио своју велелепну палату на тадашњој Великој пијаци а садашњем Студентском тргу, где се налазе данашњи Ректорат Београдског универзитета и делови Филозофског и Филолошког факултета. У изградњу је истрошио на стотине хиљада дуката, према пројекту чувеног чешког архитекте Јана Неволе.

- Сви знамо Михајла Пупина као научника светског гласа, који је својим епохалним патентима задужио човечанство. Иако је освојио планету, никада није заборављао свој Идвор, свој Банат и речи мајке Олимпијаде: "Знање, то су златне лествице преко којих се иде у небеса; знање је светлост која осветљава наш пут и води нас у будућност пуну вечне славе." Захваљујући Пупину, који је био велики родољуб, приликом одржавања Српског дана у Вашингтону 28. јуна 1918. први пут се над Белом кућом завијорила српска застава. Овај великан је основао свој фонд, који је, у почетку, располагао са више од седам милиона динара - истиче Краговић.


Прочитајте још: “НОВОСТИ” ИСТРАЖУЈУ: Даривање је у српском бићу


Ко зна да ли би се 1872. изградила Богословија у Призрену да није било Симе Андрејевића, тихог, скромног и духовног човека. Његова задужбина је после његове смрти 1937. почела изградњу палате на Теразијама, која је и данас модерно архитектонско здање.


Никола Спасић /Сима Андрејевић Игуманов


- Ово су људи који су својим доброчинством заслужили да имају књиге о себи, своје улице, квартове, споменике, музеје, да се о њима прича у школама, на научним скуповима... Они су били пример за углед, како се може бити и богат и несебичан - каже Краговић.

Михајло Пупин /Миша Анастасијевић


САЈАМ

Друго коло у четири књиге појавиће се на јесен на Сајму књига у Београду. Пред читаоцима ће се наћи занимљиве биографске приче о великим задужбинарима: Луки Ћеловићу Требињцу, Сави Поповићу Текелији, Ђорђу Вајферту и Илији Милосављевићу Коларцу.


КАКО ЈЕ НАКА СПАСЛА МАТИЋА

У књизи о Николи Спасићу је и занимљива прича о његовој племенитој и гордој жени Анастасији Наки Спасић, која је после мужевљеве смрти наставила са хуманитарним радом. За време окупације одбила је понуду генерала Милана Недића да буде председница женских хуманитарних друштава речима: "Ја сам већ стара жена, ви ме, генерале, можете стрељати, али ја се тог положаја нећу примити, наравно не у овом моменту у коме се земља налази." После краћег времена поново се нашла у Недићевом кабинету, овога пута молећи да се из логора на Бањици пусти песник Душан Матић, и нудећи у замену - свој живот. Генерал ништа није рекао, али су после неколико дана код Наке стигли Лела и Душан Матић са великим букетом ружа.