НАЈСТАРИЈА регионална награда за архитектуру била је југословенска награда листа "Борба". У сарадњи са Савезом архитеката Југославије установљена је 19. фебруара 1965, на годишњицу када је у Загребу 1922. штампан први број овог независног дневног листа. Наредних деценија, награђивана су најзначајнија архитектонска остварења на подручју некадашње Југославије. Најбољи изведен архитектонски објекат предлаган је у свакој од шест република, а потом је савезни жири бирао најзначајније југословенско архитектонско дело. Првобитно, награда није садржала новчани износ, а награђени пројекти објављивани су у недељном додатку листа "Борба".


Главни и одговорни уредник дневног листа "Борба" Манојло Вукотић, неколико угледних српских архитеката, сарајевски архитекта Иван Штраус и загребачки архитекта и вајар Вјенцеслав Рихтер донели су 1992. одлуку о промени начина избора најзначајнијег архитектонског дела које ће да буде награђено "Борбином" наградом. Те године, промењен је назив награде и од тада се расписује Ауторски конкурс за најуспешније архитектонско дело реализовано у протеклој години. На конкурсу су учествовали архитекти из Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније, Црне Горе, Словеније и Србије, а уведене су новчане награде за изграђен објекат и архитектонски пројекат. Међу истакнутим добитницима награде су имена великана архитектуре Југославије: Борис Магаш, Живорад Јанковић, Станко Мандић, Јанез Лајовиц, Стојан Максимовић, Александар Шалетић, Јахиел Финци, Златко Угљен, Јанез Кобе, Иван Штраус, Бранислав Митровић и многи други. Од 1993. придружена је и награда за најбољи студентски пројекат настао у претходној години.

Прочитајте још - Дневник заблуда: Крај Баухауса?

Током 2001. и 2002. "Борбина" награда није додељена, а након кратког прекида традиције, институцију награде наставља Новинско-издавачка компанија "Новости". Заједно са политичким променама и транзицијом које су се догађале на просторима некадашње Југославије, мењала се и награда. Са савезног нивоа пренета је на територију Србије и Црне Горе. Од 2007. до 2013. додељивана је представницима српске архитектуре, укључујући и њихове објекте реализоване изван Србије. Због недостатка средстава, дуга традиција је 2014. године прекинута.


Првобитно у регионалној архитектури, а касније само у српској, ова награда представља најзначајније и најстарије традиционално струковно признање. Њена историја садржи примере најквалитетнијих архитектонских здања, а добитници награде су најзначајнији аутори, због чега је њено гашење немерљиви губитак. Предлажем да ово, најзначајније признање у архитектури Србије буде обновљено. За наставак прекинуте традиције нису потребна већа материјална средства, већ пре свега добра воља. Подршка идеји постоји међу струковним удружењима, а потом и код бројних љубитеља савремене архитектуре и уметности.