ГЛУМА је агонија, али и екстаза. Не уживам у глуми, али не могу да живим без ње - говорио је о својој уметности сер Лоренс Оливије, највећи позоришни глумац 20. века. Непревазиђени тумач Шекспирових јунака (Хамлет, Отело, Краљ Лир, Ричард Трећи, Хенри Пети) умро је 11. јула, пре три деценије.

Оливије (1907-1989) судбински је био везан за књижевног генија: са само девет година постао је Брут у "Јулију Цезару", на сцени Сент Едвардс школе у Оксфорду. Јавност га је сматрала "позоришним лордом", а постао је први глумац са правом племићком титулом. Међу бројним наградама освојио је и три Оскара, ипак, најдраже признање подарио му је колега Џон Гилгуд. Још 1944. године он је мач из "Ричарда Трећег" (који је наследио од Едмунда Кина) послао Оливију у гардеробу, а на сталну новинарску радозналост коме ће он мач оставити, сер је одговарао: "Никоме, мач је мој!" Ово "свијетло оружје" задржао је за себе, али је велико умеће "проследио" даље. Како нам је у једном разговору, за "Новости", открио Дерек Џејкоби, глумачки бард био је његов ментор, а он, опет ментор једног од најзначајнијих уметника данашњице - Кенета Бране.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Лоренс Оливије презирао колеге

Са супругом Вивијан Ли боравио је у Београду у време највеће славе, 1957. године. На сцени Народног позоришта играо је Тита Андроника, она Лавинију. Овом догађају присуствовао је и председник Тито са супругом Јованком. Публика је славни пар дочекала и испратила са одушевљењем, а њих двоје посетило је и Југословенско драмско позориште и присуствовало премијери "Браће Карамазових", у режији Томислава Танхофера. Причало се како је Оливије обишао и Музеј СПЦ и "молитвено стајао" пред плаштом краља Милутина неколико минута, а када је чуо да је то краљ из 13. века, спонтано је почео да казује Шекспирове стихове... Било како било, у Београд је (на Фест) дошао још једном, 1971. године - том приликом одликован је Орденом југословенске заставе са златним венцем.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - Страствена преписка Лоренса Оливијеа и Вивијан Ли

Иако је, по глумчевим речима, Вивијен Ли била љубав његовог живота, после бурних година, пуних сукоба, растали су се. Потом се оженио глумицом Џоан Плоурајт и добио троје деце. И док га позоришна публика данас најчешће "препознаје" по најугледнијој награди с његовим именом, филмска с великим задовољством и даље ужива у антологијским остварењима "Оркански висови", "Ребека", "Отело", "Принц и играчица", "Маратонац"...


Лоренс Оливије и Џенифер Џонс у филму „Кери“ Фото ИМДБ

Оливије је доживео 82 године, до краја се храбро борећи с разним тегобама: раком, тромбозом, миопатијом, мишићном дистрофијом, плеуритисом. Зато је десетак година пре смрти морао да напусти театар.