НА обновљеној кровној тераси Дома Војске Србије у петак увече су представљене монографија "Ратнички дом" аутора Николе Марића и Вељка Ђурића и каталог "Уметничка збирка Дома Војске Србије". Вече је било посвећено историји и традицији некадашњег Ратничког дома, и богатој уметничкој збирци коју баштини, а многобројни угледни гости увеличали су догађај.

- Желели смо да одступимо од клишеа и на специфичан начин представимо наша најазначајнија издања - каже пуковник Стевица Карапанџин, директор Медија центра "Одбрана" и командант Дома ВС. - Први пут од оснивања Галерије 1953. објављен је каталог у ком је представљено више стотина уметничких дела. Угледни историчари уметности први пут су музеолошки, систематично обрадили податке о свим делима која имају статус културног добра, а њих је око 620. "Ратнички дом" је још једно наше значајно издање, а говори о историјату Дома Војске.

Историчарке уметности Ирина Томић, Оливера Вукотић и Вера Грујић су под вођством историчара уметности Николе Кусовца стручно обрадиле и приредиле збирку слика, збирку радова на папиру и збирку скулптура.

Прочитајте још - Дом војске: Специјална плакета и "Вечерњим новостима"

- Пре неколико година обновили смо кровну терасу и спасли ову зграду од пропадања - рекао је Карапанџин. - Планирамо да много лепих догађаја организујемо у овом амбијенту. Дом Војске Србије има богат програм, око 300 догађаја годишње и у летњим месецима већина ће се одржати управо на овој, можда најлепшој тераси у Београду.

У програму су учествовали Небојша Мастиловић са ауторском духовном музиком, Прво београдско певачко друштво, чији су чланови давне 1932. певали на освећењу и усељењу Ратничког дома, Уметнички ансамбл Министарства одбране "Станислав Бинички" и глумци који су читали одломке из књига.


БОГАТА ЗБИРКА

ЗБИРКУ Галерије Дома Војске чини више од 1.500 ликовних дела уметника свих генерација са подручја бивше Југославије. Колекцију чине слике, графике, скулптуре, таписерије... У њој су дела Саве Шумановића, Петра Лубарде, Мила Милуновића, Влаха Буковца, Марка Челебоновића, Косте Хакмана, Нандора Глида, Богомила Карлавариса, Ангелине Гаталице, Ота Лога, Светислава Страла, Лазара Личеноског... Многа дела из уметничке збирке, која се чувају у депоима Галерије никада нису излагана јавности и представљају непознаницу чак и за историчаре уметности.