СЕОБЕ су Србе крајем 15. века довеле и до Венеције, где су у периоду између 1518. и 1824. издавали и штампали своје књиге, а пола миленијума од објављивања првог наслова на нашем језику у млетачкој престоници биће обележено изложбом у Народној библиотеци Србије, која ће бити отворена данас у 19 часова. Аутор изузетне поставке "Венецијански издавачи српских књига" јесте Владимир Анђелковић.

На изложби ће бити представљени бројни предмети, књиге, документи који сведоче о богатој историји Срба у Венецији, и то на стотину принтова. Прве објављене књиге српских издавача биле су "Службеник" Теодора и Ђурађа Љубавића, започет а "можда и довршен" на данашњи дан 1519, и "Службеник" Божидара Вуковића на 240 листова средњег формата, чије је штампање завршено 7. јула 1519.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:
Виминацијум фест: Представа о Мири Траиловић

Богослужбене књиге на српском језику објављивали су власници штампарија и издавачких кућа Божидар и Вићенцо Вуковић, који су радили од 1519. до 1561, Стефан Мариновић,који је издавао књиге 1861, Јаков од Камене Реке1865, Которанин Јеролим Загуровић 1569. и 1570, Јаков од Крајкова 1572, и Млечани Антонио Рампацето, 1597. и Бартоло и Марко Ђинами, који је радио све до 1638.

После паузе од скоро једног века, српске књиге су потом објављиване у Риму или по влашким манастирима у Венецији. Димитрије Теодосије издавао их је од 1761, а наследио га је синовац Пане Теодосије 1824. Он је објавио прве књиге Захарија Стефановића Орфелина, Доситеја Обрадовића, Павла Соларића.

У Венецији су се снабдевали издавачи који су књиге штампали у Србији. Ту су штампарске пресе, хартију и сав потребни материјал за издавање књига куповали Ђурађ Црнојевић, Божидар Горажданин, Стефан од Скадра, игумани манастира Милешева и Грачаница, као и Трајан Гундулић за Дмитровићеву штампарију у Београду.

УЧЕЊЕ ЗАНАТА

ЗАНАТ је у Венецији изучио и чувени штампар Макарије, а поред њега и јеромонах Пахомије, јерођакон Мојсије и милешевски монаси Теодосије и Генадиј. Ту се специјализовао и дечански монах Сава, штампар, уредник и аутор првог буквара објављеног код Рампацета. Монаси Теодор, Ђурађ и Димитрије Љубавић су у првој половини 16. века то стечено знање искористили за формирање издавачких центара у Милешеви, Грачаници, Горажду, Мркшиној цркви.