Недавно је Новим Београдом протутњало крдо дивљих свиња. Младунци су виђени у једној продавници и ресторану, а одрасле животиње пробиле су се до центра Старог града, где је једна страдала после пада са спрата гараже на Обилићевом венцу. Иако узроком овог догађаја неки сматрају високе воде на бесправно насељеном заштићеном природном добру Великом ратном острву, све чешће смо суочени са појавом дивљих животиња у урбаним срединама, независно од природних непогода. Поред гачаца, који су населили престоницу након што су због урбанизације изгубили природна станишта, приградске територије Београда освајају којоти и лисице. У градовима све чешће срећемо змије, а у Крагујевцу је овог пролећа организована хајка на медведа који је из околних села стигао у град, можда у потрази за храном. Али, који су узроци најезде животиња у градове?

Протеклих деценија суочени смо са процесом немилосрдне урбанизације у којем бесповратно губимо природну средину. У жељи за профитом, инвеститори прекомерном изградњом уништавају највредније природне ресурсе - јединствену, нетакнуту, незаштићену природу. Некада бројне пошумљене површине наших приграђа данас су заменили сламови стамбених и привредних зграда, а многе градске зелене површине претворене су у паркинге.

Прочитајте још - Дивље свиње беже од поплава (ВИДЕО)

Због изградње мини-хидроелектрана, планинама прети нестанак речица и потока, што угрожава највреднији природни ресурс - воду. Али и поред бројних упозорења о дугорочним негативним последицама, наставља се поразна девастација екосистема.

Према природним богатствима односимо се неодговорно. Непланском урбанизацијом угрозили смо највреднија природна добра, због чега нам прети уништење животне средине. Након еколошке катастрофе настале прекомерном експлоатацијом мермера минирањем на брду Венчац, и друге планине Србије суочене су са последицама претеране градње. Затрпаног вишеспратницама, Златибор данас погрдно зову "новом Калуђерицом". Кров националног парка Копаоника загађен је нелегалном градњом, а на врху Цера предвиђено је подизање урбаног центра са спомеником - солитером. У заштићеном специјалном резервату природе Ртњу у плану је изградња жичаре до врха ове "српске пирамиде", а у току је изградња забавног парка и комплекса хотела. Последња оаза Београда, заштићено природно добро Авала, нестаће након њеног скорог претварања у непримерен забавни центар. Због прекомерне сече, Фрушка гора губи карактер националног парка, али боравак на њој наплаћује се као у музејима, а пролаз колима по сату скупљи је него у београдским гаражама.

Прочитајте још - На Авали ски-стаза од 5 милиона евра!

Насупрот томе, због немаштине је у Србији напуштено чак 1.200 села. Незадовољни руралним животом, њихови становници масовно мигрирају у градове. Али, убрзо разочарани суровим условима преживљавања у урбаним срединама, новопридошли житељи градова све више теже да се врате животу у природи.