ЉУДИ у Београду су, као и моји Иранци у Техерану, непосредни и срдачни, и то ми је најјачи утисак. Види се и велики утицај Запада, глобализам се усадио и код вас, мада ми се чини да народ уме да прозре механизме лажи западног света. И вас су бомбардовали, а после толико година људи то и даље памте - каже, за "Новости", ирански писац и сценариста документарних филмова Хабиб Ахмадзаде.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ТРЕЋИ "БЕОГРАДСКИ КОНТРАПУНКТ": Уметност и рат

Као аутор награђиваног романа "Партија шаха с Машином судњег дана" ("Геопоетика", превод Александар Драговић), био је један од учесника "Београдског контрапункта" и округлог стола "Уметност у временима кризе и ратова", у организацији Министарства културе и Завода за проучавање културног развитка.

Ахмадзаде се током иранско-ирачког рата (1980-1988) као тинејџер прикључио добровољачкој милицији, да би крај рата дочекао са чином капетана регуларне армије. Радња и време збивања у његовој књизи смештени су у ирански град Абадан, поприште жестоких сукоба.

- Књижевност у Ирану доживљава експанзију, појавило се много нових аутора управо због тог рата. У сукобу са Ираком имали смо четири милиона добровољаца. Замислите толики број људи који оду на фронт. Па чак и да неко тамо није опалио ниједан метак, да му је само прошао куршум поред главе, или видео експлозију, било је довољно за драгоцено сведочанство. Сада имамо и посебну књижевну категорију ратне литературе. Са друге стране, западна књижевност је у силазној путањи, бар што се тиче трагања за одговорима на питања свести човека у рату, његове судбине - каже Ахмадзаде.

Непроменљива човекова суштина, његови духовни императиви и морални захтеви, једине су категорије које овог аутора занимају приликом писања или снимања филма. Данашњи свет је, по његовим речима, у "пауковој мрежи" лажи, коју плету пропагандне силе западних мејнстрим медија:

- Тај систем лажи је као перпетуум мобиле. Али не би требало много да уважавамо ту њихову снагу, јер је варљива баш као и паукова мрежа. Стално смо сведоци двоструких стандарда. Западњаци не извлаче поуке из прошлих грешака него само настављају по старом. Не треба трошити енергију на борбу против империјализма. Они су такви какви су, способни да нас увуку у своје игре, врте како хоће и да нас на крају поразе. Боље да створимо нашу игру која ће да буде хуманија и човечнија од њихове. Уместо да се жалимо што је мрак - упалимо свећу или светло. У нашој култури имамо једног мудраца Лукмана, који је на питање од кога се учио мудрости одговорио: "Од глупака. Гледао сам шта они раде и схватио да то не треба да радим".

ЛИЦЕМЕРНЕ ПРЕТЊЕ АМЕРИКЕ

КОНЦЕПТ мира који Запад промовише је, по Ахмадзадеовим речима, лажан.

- То је само предах између два рата, само једно бесконачно продужавање стања сукоба и илузије. Нема устајања у одбрану мира а да није хуманост и човечност на истом колосеку. Сити смо мењања теза на јавној сцени и лажних дискурса. Нама прете Американци који имају 3.000 атомских бомби, зато што покушавамо нешто што није ни у повоју атомска бомба. Стално нам прете за оно што ни не намеравамо да урадимо.