После Оливере и Радета Марковића, после Снежане Богдановић и Жарка Лаушевића, у трећој "Мачки на усијаном лименом крову" у БДП заиграли су млади глумци, још без гламурозне биографије, Марина Ћосић и Стефан Радоњић. Гошћа из Македоније, редитељка Наташа Поплавска, добила је прилику коју многи редитељи сањају - да на сцену постави један од најбољих драмских текстова свих времена, за који је, заиста, време да се прочита и у вулгарно потрошачком времену. И то би тадашњој управи БДП био довољан разлог за постављање ове представе, када се, као парадокс, не би испречило почесто постављано питање у престоничким репертоарима: зашто се игра позоришни текст, да би у главим улогама заиграли гостујући глумци, ако има и домаћих снага за то?... Притом, Меги и Брик, лепи млади људи, у овој постави, нису много више показали него што би у доброј вежби у глумачкој школи.

Прочитајте још: ФЕСТИВАЛ “БУЦИНИ ДАНИ”: Представа “Тартиф” са највише награда

Уместо младих, старија гарда, пре свих, Даница Максимовић, а онда и Слободан Ћустић били су много бољи представници первертираног света Тенесија Вилијамса, једног од најсуптилнијих сликара људске душе у распаду ("Трамвај звани жеља", "Слатка птица младости")... Понор и суноврат породичних осећања је Даница Максимовић изразила читавим својим глумачким и људским бићем, на танкој линији која дели прихватање пораза због љубави, од његовог ултимативног одбијања. Драмском конфликту супротних осећања, у улози Маме Полит, она је непогрешиво додала основну "неудобност", у коју Тенеси Вилијамс увек смешта своје јунаке, да хоће оно што се плаћа много.

Прочитајте још: "ГРАД ТЕАТАР" У БУДВИ: Позориште у временима грубости

Маркантна, тачна и врло значајна је била и Милица Милша, у улози Ме, жене старијег брата, Гупера (коректан Милорад Дамјановић). Сведена на фабрику деце и на инстинкт грабежа, Ме је Милша одиграла сликовито - смешно, када не би било тужно! Феномен разних љубави, опсесивна тема Тенесија Вилијамса, табу о коме се ретко говори, представили су тандеми Меги и Брик, Мама и Тата Полит, Ме и Гупер, један страшнији од другог...

Милан Чучиловић (Доктор Бо) је донео дух америчког и медиицинског лицемерја у правој и доброј мери. Чудна појава Иване Панзаловић (Часна сестра) је допринела упитности концепта представе. О (не)моралу је реч? Дивна пијанисткиња Невена Пејчић дала је овој представи тон прославе.

Ефектан и узбудљив текст Тенесија Вилијамса може увек да "проради", али, у поводу ове представе, просечне, повремено недопустиво глумачки трапаве и приземне, са бледим главним ликовима, стоји питање о оправданости њеног стављања на сцену, што изазива последицу да се, нажалост, због тога дуго неће поново наћи на престоничком репертоару.

А повода, тумача и редитеља има.