ПРОШЛЕ године освојена награда Октобарског салона, најзначајније међународне ликовне смотре која се одржава кад нас, није донела велике промене у свакодневици младе београдске уметнице Нине Ивановић. Признање јој, каже значи јер је потврдило вредност онога што ради, а и више људи је од тада чуло за њу:

Прочитајте још: ПРОДАЈА КАРАТА ЗА ИЗЛОЖБУ МАРИНЕ АБРАМОВИЋ: "Чистач" и са попустом

- Волела бих да мој рад "Планина" постане део колекције Октобарског салона, кроз овогодишњи откуп, за који је недавно отворен конкурс - каже, за "Новости", уметница чија изложба је у току у реномираној крагујевачкој галерији "Рима", а потом следи још једна, у београдском Дому омладине (обе договорене пре добијене награде).

Основни мотив њених просторних цртежа на актуелној поставци јесте поглед кроз прозор, а како у каталогу бележи Марија Станковић, ова дела су и поглед "из позиције интимних, животних амбијената уметнице - у спољашњи свет". А како успева да жицом, којом ствара своје јединствене линеарне скулптуре, веже сећања на крошњу дрвета или парк, објашњава:

Прочитајте још: Пловидба "Нојевим крузером"

- То је процес кроз који спајам фотографију, цртеж и скулптуру, а скулптура је баш та која задржава неки минули тренутак - додаје уметница којој је сам простор "Риме" диктирао да одабере дела чији је мотив архитектура. - Погодило се да сам се, у време када сам их стварала, и у приватном животу доста бавила селидбама и сређивањем станова. Прелиставајући све те моје фотографије, наметнули су се ти погледи кроз прозор из различитих места на којима сам живела. Непланирано и спонтано је дошло до тога да то постане запис личних сећања, која се везују за места мог боравка.

Поред ових нових дела, поновила је "Цвеће", које је већ излагала у галерији "Хаос", зато што је повезано са темом: кроз прозоре се, наравно, највише види природа. Питамо је и како се фотографија, која је основа за рад са жицом, разликује од онога што ради руком, шта је тај нови квалитет који јој додаје?

Просторни цртежи изложени у крагујевачкој "Рими"

- Процес рада у материјалу и извођење тог једноставног просторног цртежа је одвојена прича од фотографије, нешто моје, личније. Фотографија је можда искренија, представља ствари какве јесу, а овде је слика другачија, јер је изводим на тај свој искривљени, цртачки начин.

Изложба коју припрема за ДОБ биће фотографска. Тематски је везана за архитектуру градова кроз које је саговорница путовала и у којима је доста снимала.

- Почеле су да се издвајају одређене групе ствари које су се понављале на фотографијама снимљеним у различитим местима - објашњава уметница. - Тако су настале серије "Забране", "Јавно излагање" и "Знакови". Реч је о саобраћајним знаковима који су оборени и од којих ћу направити једну анимацију. Тема би условно могла да буде како град регулише понашање грађана, односно обрнуто.


Наша саговорница једна је и од оснивача Галерије "У 10", намењене новим, храбрим поетикама.

- Изузетно је битно да постоје простори у којима млади уметници могу да имају слободу, да их не ограничавају било каква очекивања. Ми управо настојимо на томе да људи код нас могу да раде потпуно раширених руку - тврди Нина Ивановић.

О таласу отварања приватних галерија у нашем главном граду, каже:

- Све више приватних галерија говори о успостављању тржишта и мислим да је то потребно, као што је неопходно постојање независних галерија, попут наше, али и оних државних.


ЖИВИ ГРАДОВИ

НЕДАВНО сам имала прилику да боравим у Сеулу и изузетно ми је био занимљив тај економски бум који им се десио осамдесетих. Тако да се контрасти виде свуда: имате улице које су американизоване, али и оних сасвим неуређених уличица. Градови су бића која живе сама за себе и нас некада ограничавају, а и ми можемо да их мењамо - објашњава саговорница.