ЗА уметника је нека врста спаса када има духовит отклон према свету и темама које обрађује. Ја то радим кроз наслове дела. Наш језик је богат и у три праве речи можете много тога да искажете.

Ово, за "Новости", каже уметник Душан Б. Марковић, деценијама присутан на нашој сцени, који је као лични печат изабрао да му радови и изложбе увек буду о нечем, па су тако досад били "О кастрацији", "О творцу торнада", "О родослову", "О деоби" "О срећи", "O камуфлажи", "О величини"...

У Уметничком павиљону "Цвијета Зузорић" у току је поставка његових објеката, слика и инсталација насталих последњих осам година. Подељена је у три сегмента - "О апостолским знамењима", "О смрти мецене" и "О потопу".

Прочитајте још - Миладиновић у „Цвијети Зузорић“

- Централни рад "О смрти мецене" представља погубљење Чарлса Првог, и настао је на основу неких мојих проучавања у вези са овим енглеским краљем колекционарем, који је увео барок у Енглеску - објашњава Марковић. - Сазидао је тај чувени "Вајт хол", а за таваницу је наручио слике од Рубенса. Управо му је, изгледа, љубав према уметности дошла главе, јер је једна од оптужница побуњеника, на челу са Оливером Кромвелом, била да је много пара потрошио за ту своју фантастичну колекцију. Чарлс је погубљен, одсечена му је глава, а Кромвел је распродао целу његову збирку. Накнадно је поново откупљена и данас чини основу краљевске колекције.

Погубљење Чарлса Првог представљено на гравирама, било му је непосредна инспирација:

- У овом делу изложбе налази се десет радова који су комбинација слике, скулптуре и инсталације. Свако дело има своју тему и понеку одрубљену главу. У центру је џелат, али без оружја. У самом чину погубљења има неке сценичности, једино што у галерији нема масе која то прати.

Бавећи се знамењима апостола, уметник који, како нам каже, воли све да броји, приметио је да њих шесторо држи књигу, а других шест - оружје:

- Мада, неки имају и једно и друго. Наравоученије овог дела је - "Ако није по књизи, биће по оружју". Свака вера, осим можда неких источњачких, шири се заправо и оружјем - закључује аутор.

На спрату "Цвијете" је сегмент "О потопу" - радови мањег формата који чине једну целину, од мита до футуризма:

- Сваки народ памти причу о потопу, а ја сам у њу унео мало хумора и садашњости, па је "Нојева барка" постала крузер - наставља Марковић. - Изложио сам серију цртежа чији су главни јунаци манипулатори климатским променама, а радови носе име "Муње су наша забава". Ту су и они који управљају одлукама да ли ће бити или неће бити воде, представљени дрвеним скулптурама, као и Велики манипулатор... Много се пише о том глобалном загревању, а према Миланковићевом мишљењу, ми улазимо у мини ледено доба. Једно дело представља весело, "пловеће острво", са птицама, дрвећем, палмама, али и са модерним, високим грађевинама.

На питање како на уметност и уметнике утиче деоба на нашој ликовној сцени, на националисте и глобалисте, које је пре свега идеолошка и политичка, наш саговорник одговара:

- То је борба двеју националних елита, која никада није била гора, јер захтева да имаш став, чему у уметности нема места. Или имаш слику, или је немаш, ту уопште није битно јеси ли "леви", или "десни"... Неко на сцени, међутим, профитира од "левих", неко од "десних", а најтежи је средњи пут.

ВИСОКИ ШЕШИРИ

У ЈЕДНОМ раду представљени су "високи шешири" на шиљку, онакви какви су се носили у време Чарлса Првог:

- Они нису били енглеска, већ француска измишљотина, а прича каже како је једном Луј Четрнаести ишао градом и том приликом добио у главу кофу фекалија. Наредио је онда да се, као заштита, направе ти шешири, и да, када се то баца, мора да се каже - merde.