ЈАСНО је да ће британска влада (Тонија Блера) ускоро отићи са позорнице историје, када се време настанка комада "Гетсимански врт" Дејвида Хера "деконструише" у контексту тренутка када је написан, 2008. године. У предвечерје Велике Промене, Хер, изузетан драмски аутор ("Ејмин поглед", "Поглед у небо", "Плава соба", сценарио за филм "Сати" и "Читач"...) одлучује да вивисекцијом мотива сурове, а баналне игре моћи и за моћ, политике, мапира пут успеха, који је, истовремено и увек, и пут пропасти, поплочан добрим намерама политичара, јасно је, само за њихову странку. У то гротло упадају недужни, иза њих, како каже министарка Мередит Гест (Дара Џокић), остају мртва људска тела, нажалост, само као колатерална штета диктата проблематичне политичке борбе...

Љиљана Тодоровић, поуздан познавалац и тумач Херовог дела ("Ејмин поглед", "Поглед у небо") од "Гетсиманског врта" (у Библији, Исус Христ је ту имао своју ноћ сумње) конструише (сценографија Магдалене Влајић то јасно акцентује) лондонски кишни дан, "ојачан" гвожђуријом, у коме се свет незаустављиво мења, и сви су, нажалост, тога свесни, само што некима то одговара, а неки остају заглављени у спорости свог прихватања тих нових правила. Јелена Ђокић (Лори Драјздел), пијанисткиња која, заправо, мукотрпно преживљава свој "Гетсимански врт", бежећи из конвенционалних оквира, главна је јунакиња ове Херове политичке игре, и врло успешно је, својом животношћу, преводи на лични план драме.

Њен неодлучни муж (Бранислав Трифуновић), посрнули новинар /Владислав Михаиловић), блазирана министаркина асистенткиња (Марта Бјелица), корумпирани, високо котирани музички продуцент (Бранко Видаковић) и његов секретар, грамзиви геј (Славен Дошло) - они су она "актанцијална група" (Ан Иберсфелд), која од политичке манипулације ствара друштвену трагифарсу, јер су сви усмерени ка истом циљу, да искористе тренутак, као да им је последњи.

Прочитајте још: ПОЗОРИШНА КРИТИКА: Купи ме, продај ме

Министарка (Дара Џокић) и Председник владе (Петар Бенчина) представљају за Дејвида Хера играче у беспоштедној "борби до истребљења", која нема граница ни кад је у питању пријатељство ни, као у породици Министарке, сопствена кћер. Сузет (Јована Гавриловић), њена кћер, мајчиној бескрупулозности супротставља се дрогирањем и промискуитетом, и њена дирљива везаност за Лори, са којом ће завршити "у штеку", на Сицилији, добра је противтежа заплету, какав се већ дуго виђа у "Нетфликсовим" ТВ серијама, па је, помало, већ, постао похабан од коришћења.

Однос потресне Лори и изгубљене Сузет, неспорни шарм Ота Фалона (Видаковић), тачност Даре Џокић у улози Министарке, прецизна режија Љиљане Тодоровић - стубови су на којима чврсто почива ова представа, заснована на једном, ипак, од мање (за нас) занимљивих текстова Дејвида Хера, који врло добро зна да проникне у душу својих ликова, када му, као овде, промискуитетност политике није основна тема.