СЕРИЈОМ апстрактних цртежа, уз неколико скулптура, после 30 година живота и рада у Британији и САД, Марко Кратохвил (1958) вратио се својим делима у родни Београд. Изложба овог вајара, чији радови се налазе у многим европским и америчким јавним просторима, али и корпоративним и приватним колекцијама, отворена је прошле недеље у галерији "Хаос".

И у цртежу и у скулптури, како пише у каталогу историчар уметности, Ана Симона Зеленовић, Кратохвил истражује однос форми у простору:

- Линије на његовим цртежима увек имплицирају покрет, ритам кретања у простору, као што то чине форме у скулптури...

У простору који нас окружује, његова дела су, како аутор каже, за "Новости", нека врста интервенције:

- На известан начин, желим да потврдим тезу да још постоји могућност да се освоји простор експресивне слободе, коју је Теодор Адорно изнео у једној дискусији са Валтером Бењамином - објашњава уметник. - Покушавам, заправо, да ухватим тренутак у простору.

Прочитајте још - Дела српских уметника

Ограничења слободе уметничког изражавања, ипак, постоје у делу света где живи и ствара, и пре свега се односе на диктат тржишта. После много година од како је дипломирао, а потом и магистрирао у класи Николе Коке Јанковића на Факултету ликовних уметности, открива и колико му је инсистирање на занату и фигурацији током школовања било важно, како би могао да дође до садашњег, апстрактног начина изражавања:

- Најбоље ми је ишао "кроки", јер ме је та експресија занимала више од студије - присећа се саговорник и додаје како је наш факултет у то време био једна озбиљна институција, са изузетним наставним кадром, пружао је темељно образовање, а студенти су имали и могућност да доста путују.

СЛАВНИ ОТАЦ

ЧУВЕНИ професор вајарства на ФЛУ, аутор споменика совјетским ратним ветеранима погинулим у авионској несрећи на Авали, Јован Кратохвил (1924-1998) је Марков отац. На овог уметника, који је иза себе оставио богат опус, ускоро ће подсетити монографија у издању колекције "Вујић".