У СВЕМУ сам моногам: једно позориште, једна жена, једна кафана. Само сам више пута отац - говорио је, не без поноса, Миша Јанкетић.

Отац, и то четири пута. Са супругом Свјетланом, балерином и глумицом, провео је живот у складном браку и подигао Радомира, Иву, Марка и Милицу. Велика породица испунила је емотивно некадашњег дечака, одраслог по домовима за ратну сирочад. И Свјетлана је желела кућу пуну деце, јер је одрасла као јединица.

Миша је љубав свог живота упознао у њеној шеснаестој години. Забављали су се шест година, венчали у Сарајеву (где је Свјетлана живела), а заједнички живот наставили у Београду. Супруга је била успешна балерина, али због повреде није могла да настави играчку каријеру, па се временом све више посвећивала глумачким задацима. У браку су провели више од четири деценије, а тајну складног живљења Миша је објашњавао речима:

- Глумац је човек који мора имати невероватно истанчано осећање мере. Стати на црту, не претерати. То се односи на брак, љубав, живот и све остало.

Приповедао је и како је његова жена Крајишкиња, да је волео да се дружи с њеном фамилијом, Крајишницима из Баната, јер "дида и баба" говорили су као да су јуче дошли из Цветнића...

Током дуге и богате каријере, без обзира на честа одсуствовања из куће, популарни глумац настојао је да никад не занемари ону најаважнију улогу, улогу оца:

- Сматрам да је погрешно мишљење да с децом треба бити друг. Њима су потребни родитељи и то увек ваља имати у виду. Иначе, "редиговао" сам своја дружења, избацио непотребна седења, а маршруту свео на позориште - кућа. Сво слободно време посвећујем породици.


ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ - ХЕРОЈ СЦЕНЕ И ЖИВОТА: Прошао сито и решето


Његови Радомир, Ива, Марко и Милица од раног детињства радо су одлазили у театар. Прво с мајком (њено Позориште на Теразијама деци је у почетку "било шареније и занимљивије"), док су касније све чешће гледали оца у "озбиљним" представама. Двоје, Милица и Марко, пошли су родитељским стопама.

Тако је са само дванаест година Марко, раме уз раме, први пут заиграо с оцем: млади Јанкетић у улози малог Бранка Ћопића, а старији као његов деда Раде у "Башти сљезове боје".

- Марко је рођени глумац и изгледа од тога неће моћи утећи. Нема никакве болећивости ни привилегија с моје стране. Напротив, у стању сам да му дам кратку информацију и савет, онако како бих то пружио сваком с ким играм - причао је својевремено у разговору, за "Новости", Миша Јанкетић.

Да на сцени израста у достојног наследника, наслутило се од почетка. А кад се (после више од четири деценије) појавио у истој улози, Игоа у Сартровим "Прљавим рукама", сличност је постала очигледна. Иако је деци глумаца поређење с родитељима чешће баласт него комплимент, за Марка Јанкетића дилеме нема: кад се каже "исти Миша", то је много веће и више од физичке сличности...


ПОЗОРИШТЕ И КУЋА

- УВЕК постоје кризе и у позоришту, и у кући, па и у кафани. Ипак, тешкоће се лакше преброде уколико је човек више у те ствари уложио. А ја сам толико уложио и у позориште, и у брак, и кафану да одступања нема - изјавио је у једном новинском разговору. - Треба се само окуражити да радиш оно што је за тебе најлепше и најкорисније. Ја заиста највише волим да проводим време у позоришту и у кући. Остало ме одавно више не интересује...

(крај)