ЈОШ од главне улоге у првој драмској серији ТВ Београд "Чедомир Илић" 1971. године, Миша Јанкетић био је глумац којег је током целе каријере волела телевизијска камера, сценаристи, партнери и публика.

Прочитајте још: ХЕРОЈ СЦЕНЕ И ЖИВОТА: Увек пливао узводно

Играо је у великим историјским пројектима (попут серија "Димитрије Туцовић", "Вук Караџић", "Светозар Марковић"), али и насловима који су својевремено окупљали целе породице испред малог екрана - "Отписани", "Салаш у Малом Риту", "Сиви дом", "Заборављени", па све до најновијих остварења као што су "Убице мог оца" или "Жмурке".

Прочитајте још: ХЕРОЈ СЦЕНЕ И ЖИВОТА: Жигосани због "Тикава"

- Са великим задовољством снимам серију "Стижу долари" - рекао је у својевремено у једном разговору популарни глумац, којег је публика с радошћу гледала и у другим Павићевим серијама ("Бољи живот", "Срећни људи", "Породично благо", "Бела лађа"). - Играм оца многочлане црногорске породице, што је веома занимљиво. Тако је после Мораваца, Лесковчана и Далматинаца, коначно у серији дошао ред и на Црногорце.

Свом завичају увек се радо враћао, иако је судбина хтела да баш тамо доживљава драме, и то чешће у животу него на позорници. У септембру 1981. године, полетео је са титоградског аеродрома у Београд да би одиграо свог Стенлија у "Трамвају званом жеља". Али, уместо у комаду Тенесија Вилијамса учествовао је у драматичном догађају у ваздуху!

- Враћао сам се са снимања филма када је отет авион ЈАТ-а. Преостало ми је само да, као и сви остали, будем што хладнокрвнији. Морам да признам да ми је у томе помогла и професија, мада ни по природи нисам брзоплет. Све то спада у мој став према послу. Ништа не треба мистификовати - изјавио је "Новостима" само дан касније.

То је доказао и на делу: на представу у ЈДП стигао је на време, а већ сутрадан због снимања кренуо назад за Титоград. Иначе, у истом авиону били су и његове колеге Марко Николић, Мики Манојловић и Жарко Лаушевић.

Много година касније, на додели награде "Добричин прстен" за животно дело обратио се присутнима, с пуним покрићем, Његошевим стиховима из "Горског вијенца":

"Ја сам проша сито и решето. Овај грдни свијет испитао. Отрови му чашу искапио. Упозно се с гркијим животом. Све што бива и што бити може, ништа мени није непознато..."

Његово животно дело одавно је надрасло глумачки опус. Да ће му судбина показати обе стране медаље, по сопственом признању, прорекла му је још у детињству једна гатара:

- Ишао са мојом стрином Ивом и пут нам се укрстио са једном Циганком, познатом гатаром. "Хајде да ти гатам", убеђивала је моју стрину која то није хтела. Међутим, гатара се загледала у мене, узела мој длан, ставила на њега неки црвени конац, склопила ми шаку и рекла: "Иве, благо теби, ти не знаш шта имаш. Па знаш ли ти да кад он порасте, у целој Југославији неће бити човека, жене, детета, ни старца који га неће знати".

ЧЕТИРИ УЛОГЕ

СТАРИЈИ колега Миливоје Живановић му је на почетку каријере "прорекао" да ће бити велики глумац ако међу стотинама улога буде могао да издвоји четири. У једном од разговора за "Новости" набројао их је без размишљања:

- Иго у "Прљавим рукама", Љуба Врапче у "Тиквама", Стенли у "Трамвају звани жеља", Војвода Мишић у "Колубарској бици". Па и деда у "Кај сад"... Највећа глумачка достигнућа постигао сам у представама Дејана Мијача и његовог најбољег ученика Егона Савина. Овај одабир је мало ригорозан, али истинит.