КАЗИВАЊЕ стихова од ране младости за Мишу Јанкетића био је један од омиљених сусрета с публиком, а за публику - истински празник. Од свих песама, у уметниковом срцу, једна је имала посебно место: "Свакидашња јадиковка" Тина Ујевића.

- Моји другари и ја, не само да смо много читали него смо се касније и окупљали, правили својеврсне анализе. На дневном реду је била литература, музика, наравно и ми сами... Вештину говорења савладао сам препричавајући филмове. Да сам верно преносио слику с платна, најбоље говори податак да су многи пријатељи после одгледаног филма били разочарани, јер им се више свиђала моја "нафилована" верзија - присетио се славни глумац неком приликом.

Филмски деби имао је 1961. године у "Не убиј". Уследили су неки од антологијских наслова: "Сан" Пурише Ђорђевића, "Како су се волели Ромео и Јулија" Јована Живановића, "Опатица и комесар" Гојка Шиповца, "Убиство на свиреп на подмукао начин из ниских побуда" Жике Митровића, а за Бору Драшковића везао га је и "Хороскоп", као и "Вуковар, једна прича".

Прочитајте још - ХЕРОЈ СЦЕНЕ И ЖИВОТА: Циле је нашао своју Милену

Почетком новог миленијума с истим редитељем ће се (после 33 године од забрањених "Тикава") позоришно срести у Ибзеновој драми, за њих двојицу симболичног наслова - "Непријатељ народа". Као Доктор Стокман, на сцени националног театра.

- Последњих година обојица смо професори на новосадској Академији уметности. Ту комуникацију нисмо губили: иста смо генерација и припадамо истој школи.

У улози педагога окушаће се и у завичају, у Томашеву, где је покренуо летњу школу глуме. Са супругом Свјетланом успео је да изгради две-три брвнарице, амфитеатар и бину. Велика жеља била му је да школа опстане. Нажалост, пошто је изостала финансијска подршка, морао је да се помири са једним од ретких пораза у животу. Уместо његовог театра на гувну, са сетом ће до последњих дана помињати Томашево као свој неостварени сан...

Прочитајте још - ХЕРОЈ СЦЕНЕ И ЖИВОТА: Са 12 година имао позоришну трупу

Дубоким коренима трајно везан за завичај, што је бивао старији све је више чезнуо за повратком у природу, обећавајући себи да ће убудуће мање радити, а више уживати у плаветнилу отвореног неба и гори зеленој. Пре двадесет година, мада још у пуној снази, изјавио је "Новостима":

Прочитајте још - ХЕРОЈ СЦЕНЕ И ЖИВОТА: Жигосани због "Тикава"

- Само је питање хоћу ли имати снаге да будем лосос... Моја прича припада црноморском сливу. Ја сам низ једну бистру реку Љубовиђу, која се улива у Лим а он у Дрину, Дрина у Саву, а Сава у Дунав - са дунавске стране фијакером ишао у град. Питање је само хоћу ли имати снаге да се у природу коначно вратим пливајући узводно до свог одредишта. Хоћу ли имати снаге да будем лосос?


ВЕРА У ДОБРО

- СВЕ се мора преживети и доживети. И средњи век, и капитализам, и фолк, и класика. Мислим да као што капитализам ждере самог себе, тако ће и технологија сама себе прождрети. Али, пре свега, волео бих да се човечанство врати на реченицу: "Волим те, части ми..." Иако без покрића, још сам оптимиста. Вера да ће добро победити, мене је определила за леву оријентисаност и православље - говорио нам је славни глумац.