НАПУСТИО нас је још један познавалац српске културне и духовне баштине - академик и познати историчар уметности Динко Давидов, преминуо је у суботу, у Београду, у 89. години. Када га је као тадашњи председник САНУ, Дејан Медаковић 2000. године предлагао за дописног члана, између осталог, истакао је како Давидов "не проучава ликовне појаве изоловано, већ их ставља у шире оквире свога времена, што његовим закључцима даје посебну уверљивост":

- Томе доприноси и његов жив дух и радозналост племенитог кова. У јавном оглашавању око проблема његове струке, Давидов је јасно испољавао и свој активан однос према нашој духовној баштини - записао је у свом реферату Медаковић.

Овај врсни зналац, који је историју уметности дипломирао у Београду, а докторирао у Љубљани, рођен је 4. октобра 1930. године у Сивцу (Бачка). Сећање на овај најранији период живота била је и тема последње књиге коју је објавио - једноставно назване "Детињство" (Српска књижевна задруга),

У богатој професионалној биографији забележено је да је био кустос Галерије Матице српске, а потом и директор Галерије Српске академије наука и уметности. Док је био на тој функцији, у Галерији САНУ приређено је 40 изложби са каталозима, а 24 каталога потписао је као уредник. Био је и научни саветник Балканолошког института САНУ (од 1979), а за редовног члана изабран је 2006. године.

Прочитајте још - Адакемик Давидов: Усташтво поново диже главу

Основна област његовог рада као академика била је српска уметност од 17. до 19. века. Био је аутор је изложбе и посебног издања каталога "Светогорска графика", а приредио је и више значајних издања - "Српска графика 18. века - нова сазнања" , "Манастир Шишатовац" и "Поствизантијска уметност на Балкану". За дело "Сентандрејска саборна црква" добио је Вукову награду за науку, а међу његовим књигама одвајају се "Сентандреја - српске повеснице", "Помени давних сеоба - знамења српске повеснице" и Genocidium totale. У интервјуу за наш лист, упитан зашто је свом делу дао назив "Тотални геноцид", између осталог је рекао:

- Кажу: Зар није било довољно рећи само "геноцид"? Није довољно, јер онај ко има мало предзнања зна да је уништавање културног блага какво се догодило Србима у Хрватској заправо тотално уништавање њиховог бића. Када се уништи културно благо једног народа, његово историјско порекло, његово историјско биће, онда је над тим народом извршен тотални геноцид... Разрушено је, спаљено, оштећено и оскрнављено више од 450 православних храмова, који су најпостојанији историјски споменици српског народа. У тим храмовима уништени су монументални иконостаси, хиљаде икона, велики број рукописних ретких књига, међу њима и књиге рођених, венчаних, умрлих. Уништена је обимна архивска грађа и велики број црквених обредних предмета културно-историјског значаја и лепоте.


ПОЗНАВАЛАЦ ГРАФИКЕ И ФРУШКЕ ГОРЕ

- Био је значајна стваралачка личност, и сигуран сам да оно што је урадио у изучавању наше графике, не само да неће бити дуго превазиђено, већ ће остати у самим темељима наше историје уметности - каже, за "Новости", историчар уметности Никола Кусовац. - Изузетно дубок траг оставиће његове књиге о српским споменицима Фрушке горе. Док је радио као кустос Галерије Матице српске био је изузетан "теренски истраживач". Изузетно је добро познавао нашу уметност у Румунији и Мађарској.