Са дванаест, као ђак нижих разреда београдске гимназије, већ је имао своју позоришну трупу и наступао са вршњацима. Током лета камионом земљорадничке задруге обилазили су градове и села, изводећи представе. Ипак, у тинејџерским годинама окренуо се писању песама и кратких прича. Од новчаног дела своје прве (литерарне) награде купио је прву "ролку" у животу. Од тада, па до последњих болесничких дана, Миша ће својим усправним ставом показати како достојанствено уме да носи и тело и одело.

Будући глумац често је приповедао како су у очевој породици генерацијама сви били војници, па није ни чудо што он нешто од тога има у генима. "У униформи сам направио своје најзначајније улоге", рекао је неком приликом.

Али, до "униформе" и свих чинова које ће на сцени заслужити овај маестрални уметник, пут је водио преко Филозофског факултета и студија књижевности. Није их завршио, ипак, савршена дикција и неговање лепог језика, остаће један од препознатљивих знакова током целе његове каријере.

После три године студија, превагнула је прва љубав: 1958. уписао је Академију за позориште, радио, филм и телевизију. На пријемном је говорио Хамлетов монолог и песму Душана Васиљева "Човек пева после рата". Дипломирао је четири године касније у класи Мате Милошевића.

Прочитајте још: ХЕРОЈ СЦЕНЕ И ЖИВОТА: Циле је нашао своју Милену

- Као млад човек мислио сам да талентован глумац не може да пропадне. Али, није баш тако. Има једна реплика у Михизовом "Бановић Страхињи", када Југ Богдан каже: "Све се на овом свету прави: и овај сто, и ова столица, и људска репутација." То се може превести и на каријеру, јер она јесте - репутација. И она се може направити као што се може срушити, или не направити ништа.

Јанкетић као Живојин Мишић

Мишина репутација почела је да се гради већ са првом улогом (пре завршетка студија) у "Ричарду Трећем", мада је у представи био тек Трећи гласник. Члан ансамбла Југословенског драмског постао је 1962.

- У позориште сам ушао са двадесет година. Прво са специјалном пропусницом и као статиста, онда сам играо и одиграо много улога, а сада знам да је моје позориште од улаза до последњег подрума и буџака - говорио је глумачки бард.

После прве премијере и првог Шекспира у каријери, показао је дијапазон својих потенцијала као Иго у Сартровим "Прљавим рукама", уследио је Раскољников у "Злочину и казни", Урош Пети у "Смрти Уроша Петог", наравно и Љуба Врапче, у фамозној и за многе фаталној, забрањеној представи "Кад су цветале тикве".

Јанкетић као Живојин Мишић

АКЦИЈАШКИ ПОЛЕТ

У МЛАДОСТИ је био минер (пробијао је један усек код Новог Места у Словенији), осетио је и акцијашки полет на изградњи пута "Братство и јединство".

- Имали смо заједничке мотиве, нисмо се питали где и шта радимо, мада нас нико није терао на те акције. Моралне вредности у које верујем одавно су у опадању: да човек треба да буде вредан, поштен, толерантан. Чини ми се да су их моја деца усвојила, будући да увиђам многе неспоразуме с временом у којем живе и егзистирају.