ПИСАНА уз јауке сирена који су одзвањали Београдом, објављена у време када рушевине и згаришта од НАТО бомбардовања још нису раскрчена, а трагови "Милосрдног анђела" нису избрисани, књига "Леп дан за умирање" Моме Капора оживљена је у новом издању. У аутентичном амбијенту у галеријском простору Музеја града, у ком је постављена изложба "Одбрана 78", посвећена НАТО бомбардовању, у суботу је представљено обновљено издање књиге великог писца.

У години када се обележавају две деценије од злочиначке НАТО агресије на Србију, издање књиге "Леп дан за умирање" нашло се у књижарама у новом руху. Говорећи о књизи свог супруга, Љиљана Капор подсетила је да је ово роман тренутка, јер по старом веровању, кад човеку дође последњи час, њему кроз главу у једном блеску пролеће читав живот. Том реченицом и започиње књига. Иако ово, како каже Капорова, није политичко сведочанство већ записи о људима, веверицама, псима луталицама, и свему ономе што се писцу одигравало пред очима током тих 78 дана.

- "Леп дан за умирање" хроника је онога што смо проживљавали током бомбардовања - казала је Љиљана Капор. - Ову књигу су неки страсно обожавали, али добијала је и погледе какве Момо током своје каријере није доживео. Књигу су нападали они који сматрају да није било бомбардовања. Мислили су, заборавиће се, поправиће се порушено. Али, књигу не могу да му опросте, књига је опасна ствар.

За упечатљив наслов, за који се Капор одлучио, његова пријатељица, новинарка НИН-а Радмила Станковић каже:

- Питала сам једном Мому како је уопште неки дан могао да прогласи као леп дан за умирање. Рекао ми је да прочитам поново књигу и да ће ми се само касти. Ово је поновни ход кроз живот Капора. А ова књига јесте и његова болна спознаја да су његов народ бомбардовали они у чије је вредности дубоко веровао. Молио се да опрости и да не омрзне америчке писце, џезере, све оне уз које је одрастао.

Са изложбе "Одбрана 78", посвећене НАТО агресији, Фото Ж. Кнежевић

Делове из књиге у препознатљивом маниру казивале су и глумице Рада Ђуричин и Вјера Мујовић:

Прочитајте још - Ана Капор: У “Белешкама” је све оно у шта је мој тата веровао

- На прагу 21. века бомбардовали су нас. Непријатеље нисмо видели, али се они и нису представљали као непријатељи. Они су смрт звали "Милосрдни анђео".

Иако је био рат и Капор није знао да ли ће његова књига угледати светлост дана, он је писао. Како каже у рукопису, у свом животу видео је гомиле спаљених књига, али је ипак писао. То је изгледа, било јаче од њега. У тим тренуцима, није жалио себе:

- Видео сам готово читав свет и његова чуда. Ништа нарочито. Добио сам више него што заслужујем. Неки нису видели ни море.

Љиљана Капор потписује примерке књиге покојног мужа

Књига је хроника једног мучног периода, али испричана на Капору својствен начин, како је он видео Београд и Београђане те 1999. године:

- Београд у тами, попут уснулог живог сага, беспомоћно лежи на својим бреговима, ишчекујући да му бомбе исцепају ткање... За време бомбардовања пијанци не одлазе у склоништа. Чини се да разарање града много лакше подносе од до јуче угледних грађана, суочених са могућношћу да све што су годинама стицали у једном тренутку изгубе. Пијанци су на време све већ изгубили.

СА КНЕДЛОМ У ГРЛУ

ЗА ПРОМОЦИЈУ књиге изабран је простор Музеја града, у ком ће до 9. јуна бити поставка "Одбрана 78" аутора Душана Јововића. Ова аутентична мултимедијална поставка веродостојно приказује исечке из бомбардовања 1999. године. Посетиоци могу да виде како је изгледао један дан на караули Кошаре, ракете НАТО бомбардера, терористе ОВК, ратну муницију. Са кнедлом у грлу, посетиоци ће проћи кроз собу у којој се налази "девојчица" са лутком у рукама на згаришту свога дома.


ПРЕВОД НА ЕНГЛЕСКИ

ОВА књига први пут је објављена у време док још рушевине нису раскрчене. "Леп дан за умирање" је стекао многобројне читаоце, а часописи "Нева" и "Литературна газета" прогласиле су књигу најбољим романом у Русији 2002. године. Измакла му је НИН-ова награда за најбољи роман 2000. године. Књига ће ове године бити преведена на енглески језик.